BACK

Zbog epidemije Kovida-19 smanjeni budžetski prihodi, rebalans na jesen

Epidemija korona virusa uticala je da se u prvoj polovini ove godine u gradsku kasu slije manje novca od planiranog, izjavio je gradonačelnik Čačka Milun Todorović.

Todorović je nakon sednice Veća na kojoj je razamtran Izveštaj o izvršenju budžeta u prvih šest meseci 2020. godine najavio rebalans već na jesen.

Prema rečima prvog čoveka grada na Moravi, u prva dva meseca ove godine prihodi su bili znatno bolji nego u istom periodu 2019. godine i to za 57 miliona dinara.

„Nažalost,  od marta meseca ceo svet pa i nas zadesila je pandemija. Dosta manje prihoda, između sedam i deset odsto manje prihoda u martu, aprili, maju i junu mesecu ove godine. Na milijardu 640 miliona dinara smo prihoda, što je 35,33% od projektovanog budžeta. Rashod, nešto oko 3% manje – 32,32%. Vodimo računa da trošimo onoliko koliko i prihodujemo“, predočio je Todorović.

Podsetio je na mere Vlada Srbije za pomoć privredi i zaposlenima tokom trajanja vanrednog stanja  među kojima je i odlaganje plaćanja poreza na zarade do januara 2021.

Istakao je da je porez na zarade najveći prihod svih lokalnih samouprava pa i Čačka.

„Sada u ovom drugom talasu pandemije imamo odluku da se isplati 60%  od minimalne cene rada za preko milion radnika. Takođe, i da se odloži porez na zarade za ta dva meseca, za jul i avgust, za narednu godinu. Naravno, u ovoj godini ćemo taj veliki prihod, sve lokalne samouprave, izgubiti ali ćemo ga već od januara naredne godine od privrede dobiti u naredna 24 meseca. Trudili smo se da nijedna velika investicija ne stoji ali već u spetembru u novom sazivu Skupštine svakako moramo imati ozbiljniji rebalans budžeta“, zaključio je Todorović.

Ozon Press

Evo koliko novca će ove godine zaraditi voćari u Srbiji

Prolećni mrazevi su obrali većinu roda kajsije u čačanskom kraju,a najveći proizvođači žutog zlata iz čačanskog sela Miokovci ostali su bez 90 odsto roda, prenosi agencija RINA.

„Količine jesu male, a voćarima kojima je kajsija rodila, postizali su cenu od 200-250 dinara. Na površini od jednog hektara, voćari su imali prinos od svega 100-200 kilograma“, kaže za RINU, Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

Ove sezone, sudeći po trenutnom stanju, dobro će proći i proizvođači jabuka.

„Kvalitet jabuka je odličan kao i rod. U aprilu i maju , jabuka čačanskog Instituta za voćarstvo završila je u izvozu za Rusiju, po ceni od 120 dinara. U okolini Morave, bilo je izmrzavanja, ali oni koji su primenili sve mere zaštite, imaće odličan kvalitet. Očekujem da će na proleće 2021 godine ,cenom bizi zadovoljni domaći proizvođači”, kaže Lukić i dodaje da oni koji nemaju sopstvene hladnjače i koji se nisu udruživali, mogu očekivati cenu od 40 do 45 dinara.

Malinjak

Prinosi maline jesu niži usled vremenskih neprilika koje su nas pratile, ali su otkupnom cenom od 215- 230 dinara konačno zadovoljni proizvođači crvenog zlata.

„To je fantastična cena, ali su prinosi niži. Viđao sam i odlične zasade , čak sa prinosima i većim od prosečnih, ali ih je manje. Malinari čak i tvrde da bi zadovoljniji bili sa otkupnom cenom od 200 dinara, ali na duže staze “, dodaje Lukić.

Niže cene propratile su kupinu koja je ove sezone dobro rodila, ali je cenom od 50 – 60 dinara razočarala proizvođače ove voćke. Razočarenje nije zaobišlo ni proizvođače industrijske višnje koja pored niske cene nije imala ni organizovani otkup. Sa druge strane, oni koji su se opredelili za uzgajanje sorte šumadinka mogli su da odahnu.

„Bilo je otkupa višnje , sorte šumadinka i cena se kretala do 120 dinara.Tržište nije bilo zahtevno , tražio se prečnik od 22-24 mm. Rod šumadinke iz čačanskog Instituta završio je na tržištu Rusije”, kaže Lukić.

Zarada na jednom hektaru pod jagodom je oko 25 hiljada evra, a proizvođači ove voćke koji su se opredelili za rane sorte, najbolje su prošli. Ni borovnica neće razočarati proizvođače jer ova voćka ima stalnu potrašnju na inostranom tržištu, a usled pandemije i brige za zdravlje, sve je više pristuna i na rafovima domaćih trgovina po ceni od 400 – 500 kilograma.

Ni čačanska lepotica neće razočarati voćare jer su za prvu klasu ove voćke plaćali od 40 do 48 dinara.

Borovnica godinama drži cenu, a za plasman ove voćke proizvođači neće morati da brinu. Domaći proizvođači ovu voćku prodaju od tri do četiri evra , a izvozna cena kreće se između pet i šest evra.

Ozon Press

Predsednik Aleksandar Vučić na otvaranju fabrike “Forverk” u Čačku: Dan koji pravi razliku, dan za istoriju Čačka

Nemačka fabrika Forverk ozvaničila je danas početak proizvodnje u novim pogonima u Preljini u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U ovoj kompaniji proizvode se delovi za automobilsku industriju širom sveta i u Čačku bi trebalo tokom nekoliko godina da zaposli više od 1.000 radnika.

Za 18 meseci na površini od 45.000 kvadratnih metara podignuta je jedna od najsavremenijih fabrika u svetu o oblasti automobilske industrije u Preljini kod Čačka.

Otvaranje fabrike “Forverk” u Čačku

Nemački gigant koji postoji već dva veka investirao je 60 miliona evra i uz snažnu podršku Grada Čačka i Vlade Srbije, a pre svega predsednika Aleksandra Vučića odlučio da u gradu na Moravi otvori novu fabriku.

“Kada bismo vratili sat dve godine unazad sedeli bi na livadi i spremali roštilj, a danas ovde pravimo delove za automobile iz grupacije Folksvagen, BMW, Dajmler na najsavremenijim mašinama te tehnoligije”, izajvio je direktor Forverka u Čačku Nenad Medenica.

Medenica je naveo da su za taj uspeh zahvalni predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije, gardonačelniku Čačka Milunu Todoroviću i njegovom timu na lokalu, kao i Razvojnoj agenciji Srbiji. “Dugačak je spisak dobrih ljudi koji su pomogli, a najveću zahvalnost dugujem svom  timu, zaposlenima u Forverk Srbija i Eldizi Srbija, kao i kolegama iz grupacije Forverk i sin u Poljskoj, Slovačkoj i Nemačkoj”, dodao je Medenica.

Generalni direktor Forverk grupe Jirgen Meler rekao je da je pokretanje proiozvodnje na lokaciji u Preljini novo poglavlje u istorijatu preduzeća i najavio dalja ulaganja u fabriku u Čačku.

Otvaranje fabrike “Forverk” u Čačku

“Imali smo sumnje i brige oko toga da tako brzo uspostavimo proizvodnju i isporučujemo robu klijentima. Sumnja je postojala ali uspeli smo. Dobra je bila odluka što smo se opredelili za Srbiju, a još bolja što je to Čačak. Čačak ima izuzetnu lokaciju i zahavljujući novom auto putu za tako reći manje od sat vremena stižemo ovamo sa aerodrome i to je nešto što je izuzetno doprinelo ovom uspehu”, istakao je Meler.

Lokalna samouprava je iz budžeta u izgradnju infrastrukture za potrebe ovog preduzeća uložila preko million evra i smatra se da je ovo najveća investicija u poslednjih pola veka u Čačku o kojoj je decenijama sanjano i zbog koje će mladi odlučivati da ostanu u svojoj zemlji u svom gradu.

“Čačak postaje Mercedesova znak, simbol razvoja, investiranja, Čačak već sada, danas na ovaj veliki dan za sve nas Čačane, je dosanjao poluvekovni san da se ovakva fabrika, kompanija Forverk i sin grupa otvori u Čačku”, poručio je gradonačelnik Čačka Milun Todorović istakavši da u budućnosti očekuje nove investitore jer grad na Moravi izgradnjom Koridora 11, Moravskog koridora i sa aerodromom “Morava” postaje važno saobraćajno čvorište Srbije.

Za predsednika Srbije Aleksandra Vučića ovo je  važan i veliki dan, dan koji pravi razliku, dan za istoriju Čačaka i Srbije, koji pokazuje da Čačak ima budućnost.

Otvaranje fabrike “Forverk” u Čačku

“Ovo je za istotriju Čačka i čitave zapadne Srbije od velikog značaja. To što su do sada zaposlili 175 ljudi i što će u godinama koje dolaze da zaposle više od hiljadu ljudi, to pokazuje da Čačak ima budućnost da mladi mogu da ostanu u Čačku, da mogu da žive o ovde u Čačku i u Gornjem Milanovcu i čitavom Moravičkom okrugu. To pokazuje da iz one karte u jednom smeru preko Ibarske magistrale do Beograda i dalje na zapad Evrope, da konačno možemo da pozovemo svoje ljude da se vrate u svoj Čačak i da vide da imaju budućnost u Čačku”, izjavio je predsednik Vučić.

Vučić je poručio zaposlenima da je dolazak ove nemačke kompanije zasluga države.

“Mi smo dali dobre uslove. Srbija se postarala da privuče Forverk. Borili smo se za ovu divnu porodičnu kompaniju, zanjući koliko ona znači Srbiji. Dali smo ne mali novac, kao Srbija plaćamo milione evra da bi Forverk ovde radio i to hoću da radnici koji su zaposleni ovde ti vredni, dobri , mladi ljudi koje sam ovde video da to znaju”, rekao je Vučić.

Otvaranje fabrike “Forverk” u Čačku

Forverk u Čačku trenutno zapošljava 175 radnika koji svedoče rade u izuzetnim uslovima. Plan je da se nastavi sa investiranjem ali i povećanjem broja zapsolenih.

“Radim ovde već šest meseci. Uslovi su sasvim zadovoljavajući. Nemamo zamerke. Radim na mestu operatera za kontrolu kvaliteta”, kaže radnica Forverka Jelena Jelić.

Podsetimo, gradnja fabrike je počela spuštanjem vremenske kapsule, u industrijskoj zoni u Preljini 25. jula 2018. godine, a  taj simboličan čin su tada obavili predsednik Vučić i genrealni direktor Meler.

Ozon Press / Foto: Ozon Press

Počinje proizvodnja nove fabrike Forverka u Čačku

Nemačka kompanija „Forverk“, pokreće proizvodnju u Čačku, a svečanom početku rada prisustvuje predsednik Aleksandar Vučić.

U toj fabrici, koja se prostire na 40.000 kvadratnih metara, proizvodiće se delovi za auto-industriju, a do završetka finalne faze biće zaposleno oko 1.000 radnika.

Vrednost investicije u Preljini kod Čačka iznosi 50 miliona evra, a značajnu podršku pružio je grad Čačak, koji je uložio više miliona evra u izgradnju komunalne infrastrukture.

Iz ove fabrike izvoziće se auto delovi za Audi, Dajmler-Krajsler, Folksvagen, Bentli, Ford i BMW napravljeni od plastike, gume i metala.

Planiran izvoz do kraja ove godine iznosi 10 miliona evra, a cilj je da se do 2025. godine višestruko poveća i dostigne cifru od 150 miliona evra.

Ozon Press / Tanjug / Foto: Tanjug

Grad i Vlada finansirali asfaltiranje puta u selu Ostra sa sedam miliona dinara

Asfaltiranje puta u selu Ostra, Foto: Ozon Press

U Ostri je asfaltirana deonica puta u centru sela od škole ka Belićima u dužini od 1.300 metara, a investiciju su finansirali Vlada Srbije sa šest i Grad Čačak sa milion dinara. Za oko 900 meštana ovog po mnogo čemu čuvenog mesta, ulaganje u putnu infrastrukturu je od značaja za ostanak mladih na selu.

Asfaltiranje puta u selu Ostra, Foto: Ozon Press

“Sve  investicije su ulaganje u budućnost. Garantuju opstanak naroda, dece, potomstva, na selu i treba samo pratiti viziju koju posduje naš gradonačelnik i sama vlast u gradu Čačku”, izajvio je Dragan Belić poreklom iz Ostre koji u tom selu poseduje imanje.

Lokalna samouprava će nastaviti da ulaže u asfaltiranje drugih važnih pravaca, kao što su krakovi ka Stojanovićima, Racićima i Perovićima i spajanje sa putem za banju u Gornjoj Trepči.

Gradonačelnik Čačka, Milun Todorović, Foto: Ozon Press

“U tom delu Ostre ima preko 30 mališana koji idu u školu. Taj put je veoma loš sada ćemo ga odmah sanirati, a već tokom leta i jeseni asfaltirati”, naveo je gradonačelnik Čačka Milun Todorović.

Todorović je podsetio i na druga ulaganja u ovo mesto. Iz budžeta grada izdvojeno je 1,5 miliona dinara za sanaciju makadamskih puteva i uređenje propusta i kanala, kao i million dinara za crkvu a predstoji i finansiranje parternog uređenja dvorišta škole i učionica. 

“Trudimo se zaista da za sve stanovnike grada Čačka, ma gde da žive u gradu ili selu, po proritetima uradimo sve ono što je njima  najvažnije, najneophodnije”, zaključio  je Todorović.

Ozon Press / Foto: Ozon Press

Prof. dr Đukić: Forverk će zaposliti više radnika nego što je planirano

U Čačku je juče održana sedma sednica Odbora za strateška pitanja Grada Čačka, ujedno i poslednja u ovom mandatu lokalnog parlamenta, na kojoj su sumirani rezultati rada ovog tela koje je imalo savetodavnu ulogu u radu gradonačelnika Miluna Todorovića. Odbor je formiran 2016. godine i njime je predsedavao ekonomista prof. dr Đorđe Đukić. On je istakao da je u proteklom periodu realizovano pet ključnih privrednih projekata među kojima su industrijske zone u Preljini, Konjvićima i na lokaciji bivše fabrike „Cer“, kao i projekti rekonstrukcije kanala Parmenac-Katrga i pokretanje aerodroma „Morava“ u Lađevcima. Profesor Đukić je naglasio perspektivnost otvaranja fabrike „Forverk“ u Preljini.

prof. dr Đorđe Đukić
prof. dr Đorđe Đukić, Foto: Ozon Press

„Vrednost “Forverkove“ investicije u Čačku 70 miliona evra, a trenutno je u pogonima fabrike zaposleno oko 200 radnika. U završnoj fazi biće više od 1.000 zaposlenih, i ako je u preliminarnoj fazi bilo reči o 700 radnika. Nakon korona virusa i promene u strukturi same kompanije “Forverk“ imamo najavu da će se menjati mnogo stvari i da će ova korporacija u Srbiji, odnosno Čačku, perspektivno zaposliti znatno veći broj ljudi nego što je inicijalno planirano“, izjavio je ekonomista prof. dr Đorđe Đukić, predsednik Odbora za strateška pitanja Grada Čačka.

Na sastanku Odbora za strateška pitanja Grada Čačka bilo je govora i o dobrobiti ulaganja u čačansko zdravstvo, sa akcentom na angio salu, koja je otvorena u čačanskoj Opštoj bolnici.

prof. dr Predrag Milojević
prof. dr Predrag Milojević, Foto: Ozon Press

„Smatram da je postignut veliki uspeh jer je u veoma kratkom vremenskom periodu čačanska bolnica dobila angio salu. Posebno ako se uzme u obzir okruženje u kome se ona nalazi budući da postoje slični objekti u Valjevu, Kragujevcu, Užicu… Za rad angio sale veoma je bitno da se ona osposobi, ne samo materijalno, već i postojanjem odgovoarajućih ljudi koji su sposobni da te intervencije i urade. Naravno, još uvek postoje očekivani kardovski problemi, ali je rešavanje tog proglema na putu i još uvek je neophodno da dolaze kolege iz Beograda koji obavljaju kompleksnije intervencije“, kaže prof. dr Predrag Milojević, član Odbora za strateška pitanja Grada Čačka.

Milun Todorović
Milun Todorović, Foto: Ozon Press

Nakon četiri godine saradnje, gradonačelnik se članovima Odbora  zahvalio sledećim rečima:
„Krajem 2016. kada smo razgovarali sa ovim eminentnim ljudima i pozvali ih da oforme ovo telo, njihovo bezpogovorno prihvatanje, meni je dalo još veću snagu i energiju da nastavim sa poslom koji sam započeo. Ovaj njihov čin pokazuje još jednu njihovu dimenziju da pored izuzetne stručnosti, svi oni gaje posebnu empatiju za grad Čačak. Nadam se da ćemo nastaviti saradnju i u narednom periodu, rezultati pokazuju šta su sve ovi divni ljudi, svako iz svojih oblasti, doprineli. Svi su dali maksimalan doprinos i ja im se još jednom u svoje i ime Čačana zahvaljujem“, kazao je Milun Todorović, gradonačelnik Čačka.

Odbor za strateška pitanja grada Čačka su u protekle četiri godine činili arhimandrit dr Tihon Rakićević, lekari prof. dr Branko Đurović, prof. dr Dragan Sagić i prof. dr Predrag Milojević. Zatim istaknuta imena iz sveta kulture i sporta: operska pevačica Radmila Bakočević, istoričar Lela Pavlović, slikar Božidar Plazinić i proslavljeni košarkaš Radmilo Mišović. Odborom je predsedavao ekonomista prof. dr Đorđe Đukić.

Ozon Press

Grad ulaže u infrastrukturu Trbušana i Vranića

Ovog vikenda gradonačelnik Čačka Milun Todorović, obišao je sa svojim saradnicima radove na izgradnji crpne stanice u Trbušanima, kao i završne radove na putnoj infrastrukturi u Mesnoj zajednici Vranići. Meštanima ovog sela, koje ima oko 180 domaćinstava, izgradnja nove putne infrastrukture mnogo znači.

Bojan Ostojić, predsednik MZ Vranići
Bojan Ostojić, predsednik MZ Vranići, Foto: Ozon Press

„Ovaj put je izgrađen isključivo zahvaljujući angažovanju gradonačelnika Miluna Todorovića. U selu ima dosta mladih ljudi i put će nam svima mnogo zvačiti. Takođe, ova saobraćajnica je važna jer će biti glavni pristupni put meganizaciji tokom izgradnje auto-puta na deonici Preljina-Požega, koji prolazi kroz naše selo“, izjavio je  Bojan Ostojić, predsednik MZ Vranići.

Meštani Trbušana godinama su čekali da se u ovoj mesnoj zajednici reši problem fekalne kanalizacije. Za rešavanje ovog problema izdvojeno je 10 miliona dinara, od kojih je 7,5 iz budžeta grada, dok su ostatak prikupili meštani.

Milun Todorović
Milun Todorović, Foto: Ozon Press

„Meštani Trbušana i Prijevora su crpnu stanicu čekali decenijama. Veoma je važno da je rešen problem felakne kanalizacije koja je godinama odlazila u kanal za navodnjavanje, koji dalje završava na Ljubić keju. Od sada kanalizacija ide u centralni kolektor za otpadne vode. Nastavljamo do kraja godine do Prijevora još 1.100 metara za šta je izdvojeno četiri miliona dinara. Očekujemo da oko 170 domaćinstava iz Prijevora bude priključeno na ovaj kolektor. Sa ovim kolektorom i crpnom stanicom 60 domaćinstava Trbušana se uključuje na fekalnu kanalizaciju. Ovom smo rešili jedan veliki ekološki problem“, rekao je Milun Todorović, gradonačelnik Čačka.

crpna stanica u Trbušanima
crpna stanica u Trbušanima, Foto: Ozon Press

Planom i programom za ovu godinu obezbeđena su sredstva u budžetu za nastavak izgradnje kanalizacione mreže u Mesnoj zajednici Ježevica. Kanalizacionu mrežu će dobiti i mesne zajednice Viljuša i Trnava.  Takođe, opredeljen je novac za projekat kanalizacije u „rejonu  4“ industrijske zone u Konjevićima.

Ozon Press / Foto: Ozon Press

Selaković: Do 2025. godine u Srbiji prosečna plata 900, a penzije 400 evra

Gostujući u emisiji „Gradske teme“ Televizije „Gornji Milanovac plus“ Nikola Selaković, član predsedništva Srpske napredne stranke između ostalog je govorio i o brojnim ulaganjima u putnu infrastrukturu, zdravstvene centre i obrazivne ustanove na području čitave Republike Srbije. Selaković je naglasio da su postignuti rezultati u poslednjem periodu isključivo nastavli iz vrednog, požrtvovanog i marljivog rada članova vladajuće stranke. Gostujući u Gornjem Milanovcu u emisiji novinarke Mirjane Milićević, Selaković se dotakao i aktuelne situacije u vezi sa pandemijom korona virusa,, budući da je bio član vladinog tima koji je u proteklom periodu donosio teške odluke.

„Ono što je bilo najteže, jeste činjenica, vi kažete da nas je nepripremljene zatekla ta, kao i svaka druga epidemija, a pogotovu ovakva koja je sa sobom nosila i dalje nosi mnogo nepoznanica. Kada ne znate kako se virus ponaša i kako ljudi treba da se ponašaju, i šta je to što efektivno možete da uradite. I pored svega toga Srbija je mogu slobodno reći, zahvaljujući ozbiljnom i odgovornom rukovodstvu, od predsednika Vučića i vlade i čitavog Kriznog štaba koji je radio na borbi protiv korona virusa, se ponašala veoma ozbiljno i odgovorno. Ako želite da proverite tačnost mojih reči, onda pogledajte kakve su posledice imale druge države, imajući u vidu činjenicu da je Srbija već na početku epidemije prihvatila više od 400.000 svojih ljudi iz inostranstva. Oni su se neretko vraćali iz država koje su bile žestoka žarišta, kao što je Italija, Švajcarska, Austrija. Suočeni upravo sa jednom takvom situacijom, naše državno rukovodstvo, na predlog predsednika, donosilo je odluke mnogo ranije, nego neke zapadnoevropske države, nečekajući da virus počne da seje smrt. Donosili smo odluke pre drugih. Da ih nismo donosili, bojim se da bismo bili u mnogo težoj situaciji i da bi ta situacija podsećala na države koje sam naveo. Kao što ste rekli, te mere jesu bile teške, ali je mnogo važnije šta posle tih mera. Pokazali smo nekoliko stvari koje su izuzetno važne. Prvo da smo jedna izuzetno ozbiljna država, drugo da smo jedan odgovoran i disciplinovan narod“, izjavio je Nikola Selaković dodajući da su građani istu odgovornost pokazali i 2014. godine kada je zemlja takođe bila u vanrednoj situaciji.

Mnoge restriktivne mere su nailazile na negativne komentare opozicije i jednog dela građana. Selaković tvrdi da kada je reč o takvim odlukama, kolebanja ne može biti.

„Dobro procenite situaciju, ako vladate informacijama, odluku morate doneti odmah i to po sistemu tri puta seci na četiri parčeta da bi imao što više mogućnosti da nakon tih mera deluješ onako kako treba. Dakle, kolebanja nije bilo, kao ni u mnogim drugim situacijama. Recimo 2014. godinu smo započeli katastrofalnim poplavama, koje su zadesile i Moravički okrug, ali je vlada uspela sa tim da se izbori. Sada smo uspeli i sa virusom. Ono što je veoma važno, ja nisam stručnjak za infektologiju ili epidemiologiju, ali slušajući struku veoma je važno da se i dalje pridržavamo nekih starih, dobrih navika koje su se izobičajile.

U prethodnom periodu Srbiju je napustio veliki broj medicinskog osoblja, međutim, pandemija je otvorila vrata mnogima da dođu do radnog mesta.

„To su mere koje će svakako uticati na što manji odliv zdravstvenih radnika. Ali povećanje plata nije jedino što je urađeno u sektoru zdravstva i što će se raditi. Podsećam da je u vašem gradu završena prva faza rekonstrukcije bolnice, a čekaju nas još dve takve faze, u koju će država uložiti više od 11 miliona evra. Na različitim lokacijama širom Srbije se radi to isto. Od seoskih ambulanti, domova zdravlja, opštih bolnica, kliničkih centara radi se na desetine projekta. Pre svega sedam godina plata lekara specijaliste, bez dodataka i dežurstava, je bila oko 67.000 dinara. Danas plata istog tog stručnjaka, bez svih tih dodataka, prešla je 102.000, to nije mali rast. Takođe smo bili svedoci povećanja plata zdravstvenim radnicima u iznosu od 15 odsto. U jeku pandemije smo imali najavljeno i ostvareno povećanje plata zdravstvenim radnicima u iznosu od 10 odsto. Dakle, aprilsku platu koju su primili u maju nisu primili privremeno uvećanu, već potpuno trajno. Predsednik Vučić je rekao ako budemo uspeli da ostvarimo dobre ekonomske rezultate, ukoliko naša privreda bude ostvarila dobar rezultat ove godine, da će on verovatno razmišljati i o novom povećanju plata u zdravstvu. Ono što je kod nas bilo prisutno duže vreme, pre dolaska ministra Lončara, u gradovima Srbije pa i u Gornjem Milanovcu, da godinama nisu odobravane specijalizacije lekarima. Mi smo imali mnogo lekara koji nisu uspevali da se zaposle pa samim tim ni da dobiju pravo na specijalizaciju, to je dovodilo do velikog odliva ljudi iz zdravstva. Danas se te stvari menjaju i nije to tako lako prevazići. Za ljubav i za svađu je potrebno dvoje, pa tako i u ovom slučaju. Naši ljudi koji su odlazili u inostranstvo tamo nisu odlazili „na slepo“. Oni su odlazili u zemlje kojima je lekarski kadar bio preko potreban. U zemljama zapada se ljudi teško odvaže da studiraju medicinu, jer to podrazumeva 10 do 12 godina obrazovanja, ljudi to jednostavno manje studiraju. Njima su lekari i bolničari potrebni. Kod nas nije postojala ta vrsta sluha od strane prethodnih režima. O tome su govorili dr Nestorović, dr Kon, dr Kisić Tepavćević…imamo sačuvan očuvan pristup javnog zdravlja“, rekao je Nikola Selaković dodajući da je taj sistem do 2014. sistematski uništavan.

Selaković je istakao da Srbija danas ima nezaposlenost 10 odsto, javni dug je smanjen na 50 odsto. Srbija danas ima stranih investicija više od svih zemalja u okruženju zajedno. Predsednik Vučić je otvorio više od 150 novih fabrika. Državni budžet se više puni, navodeći primer Milanovca koji godišnje zaposli više od 300 ljudi, što povećava priliv u budžetu za 150 miliona dinara. Selaković je označio Čačak kao grad u kome u proteklom periodu nije imao nijednu stranu investiciju, te da će se narednog meseca otvoriti fabrika Forverk, koji će zaposliti blizu 1.000 radnika. Nove investicije, mere fiskalne konsolidacije doprinele su da Srbija četiri godine ima budžetski suficit. Srbija je počela planski da ulaže u svoju revitalizaciju. Možemo ozbiljno da razmišljamo o budućnosti. Plan do 2025. je 14 milijardi evra, planirano je pet milijardi evra u izgradnju puteva, 5.000 kilometara lokalnih i regionalnih. Upravo iz tog investicionog ciklusa u Gornjem Milanovcu će biti građena pristupna saobraćajnica auto-putu. Ova investicija biće vredna 10 miliona evra.

„Nije to jedino što će se raditi. Put od Rudnika ka Topoli izgleda kao Švajcarska i građen je našim, domaćim novcem. Radiće se i vodovod u varošici Rudnik, kanalizacija u Rudniku, Vraćevšnici, Pranjanima…. Za izgradnju dvorva Obrenovića u Takovu takođe imamo plan, mesto koje će postati stecište turista. Da bi se sve ovo učinilo moralo je da se dogodi i ono što je bilo proteklih šest godina“, kaže Selaković.

Iako je čitava svetska ekonomija protisnuta teretom ekonomske krize zbog pandemije korona virusa, Selaković veruje da se ova godina može završiti uspešno.

„Ja želim da verujem, jer prateći dosadašnje pokazatelje da je moguće da budemo jedina država u ovom delu Evrope koja će ovu godinu završiti pozitivno. Početni pokazatelji u prvom kvartalu godine govore o rastu od 5,1 posto. Praćenje privrede iz dana u dan, jer znam kako to kabinet predsednika radi, odnosno kako to lično predsedniok Vučić radi, uliva tu vrstu nade“, kazao je Selaković da je naš rast, rast na zdravim osnovama te da Srbija neće dozvoliti devastaciju privrede.

Govoreći o merama ekonomske pomoći države u cilju očuvanja privrede i radnih mesta Selaković je istakao značaj isplate minimalnih zarada, kao jednog od brojnih vidova pomoći države.

„Cilj tih mera je upravo bio da poslodavci imaju motiv više da ne otpuštaju radnike. Po svim brojkama ta mera je dala ozbiljan efekat. Uveren sam da sa ovim merama uspevamo da održimo stanje na tržištu. Ono što je za nas kao privredu i državu važno, veliki investitori se nisu pokolebali. U Smederevskoj Palanci sa sa predsednikom Vučićem sam bio prisutan na polaganju kamena temeljca nove fabrike južnokorejskog investitora koja će biti gotova do kraja godine. Posao će dobiti između 700 i 1.000 radnika“, smatra Selaković.

On je istakao da je protekli period od šest godina veoma bitan za Srbiju jer je država na čelu sa Aleksandrom Vučićem uspela da povrati poljuljani ugled u svetu. Dokaz tome su posete stranih državnika Vučiću, kao i njegove drugim zemljama. Selaković je zaključio da će zaokruživanjem investicionog ciklusa, do 2025. godine u Srbiji prosečna plata dostići 900 evra, a penzije 400 evra. Sa tim planom i programom SNS izlazi na predstojeće izbore.

Ozon Press

Predsednik Vučić na otvaranju fabrike Forverk i Naučno tehnološkog parka u Čačku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetiće Čačak 16. juna i prisustvovati svečanom otvaranju nemačke kompanije „Forverk“, kao i Naučno tehnološkog parka na novoj lokaciji, potvrdio je za Info24 gradonačelnik Čačka Milun Todorović.

Aleksandar Vučić, Forverk
Aleksandar Vučić, Forverk, Foto: vorwerk-sohn.rs

Otvaranje pogona Forverka ranije je bilo planirano za 25. mart ali je odloženo zbog pandemije virusa korona.

U ovoj kompaniji proizvode se delovi za automobilsku industriju i u Čačku bi trebalo tokom nekoliko godina da se zaposli više od 1.000 radnika. Trenutno je nagažovano oko 150 radnika, a proizvodnja se odvija već godinu dana.

Grad Čačak je u izgradnju infrastrukture za potrebe ovog preduzeća uložio preko million evra i smatra se da je ovo najveća investicija u poslednje tri decenije u gradu na Moravi vredna oko 70 miliona evra.

Fabrika Forverk
Fabrika Forverk, Foto: vorwerk-sohn.rs

Gradnja fabrike je počela spuštanjem vremenske kapsule, u industrijskoj zoni u Preljini 25. jula 2018. godine, a  taj simboličan čin su tada obavili izvršni direktor Forverka, Jirgen Miler i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Predsednik Srbije otvoriće i obnovljeni halski i kancelarijski prostor NTP Čačak, koji se nalazi na prostoru bivše fabrike “Cer“.

Za kupovinu  novog prostora NTP i nabavku opreme Vlada Srbije je izdvojila 330 miliona dinara i dala je na korišćenje 5.733 kvadratna metra poslovnog i halskog prostora zajedno sa zemljištem od 70 ari na neodređeno vreme bez naknade.

 Javni poziv za useljenje startapova i mladih firmi u novi prostor NTP-a raspisan je 4. marta ove godine, ali su zbog epidemije virusa korona rokovi pomereni pa se prijave mogu dostavljati do kraja maja.

Ozon Press

Država povoljnim kreditima pomaže privredu

Ministarstvo privrede Republike Srbije, objavilo je Program finsnijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima izazvanim pandemijom covid 19. Osnovni ciljevi Programa su finansijska podrška privrednicima kako bi oni mogli redovno da izmiruju svoje obaveze prema dobavljačima, zaposlenima i državi.

„To je zaista povoljan kredit gde je do sada predato oko 1.400 zahteva od kojih su 400 odobreni, kredit koji se daje na 36 meseci sa godinu dana grejs perioda sa jedan posto kamate. Uslov da bi privrednici mogli da konkurišu za ovaj takozvani „kovid kredit“ je da nisu otpuštali radnike, odnosno da nisu otpustili više od 10 odsto zaposlenih i da imaju najmanje jednog radnika. Veliki broj privrednika iz Čačka je konkurisao, deset preduzeća je već dobilo sredstva“, kaže Gorana Tanasković, rukovodilac Regionalne privredne komore za Raški i Moravički okrug u Čačkku.

Preko Fonda razvoj raspisani su konkursi za povoljne namenske kredite privrednicima koji posluju kraće od dve godine ili tek nameravaju za započnu poslovanje. Reč je o start ap preduzećima.

„Krediti se kreću do pet miliona dinara, bespovratni su od 30 do 40 odsto za privrednike koji dolaze iz nerazvijenih opština. Ovaj kredit je namenjen startpapovima, odnosno svim svim preduzetnicima početnicima. U konkursu je jasno navedeno koje delatnosti ne mogu konkurisati. Kredit je prvenstveno za nabavku opreme, a 350.000 dinara je može dobiti za adaptaciju objekata“, rekla je Gorana Tanasković. 

Realizacija Programa finsnijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima izazvanim pandemijom covid 19 počela je sredinom prošlog meseca i vršiće se do utroška sredstava, a najkasnije do 10. decembra tekuće godine. Za ove namene opredeljeno je 24 milijarde dinara.

Ozon Press / Foto: Ozon Press

12