BACK

Postavljena izložba “Umetnost i papir 2020”

U okviru manifestacije „Dani za dijalog“, koja ima dva programska multimedijalna projekta, postavljena je izložba „Umetnost i papir 2020“ u likovnom salonu i srednjem holu Doma kulture u Čačku.

Na njoj je izloženo 73 rada umetnika iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Japana, Francuske, Bugarske, Rumunije i Albanije.

Izložba se može pogledati od ponedeljka, 20. jula uz primenu epidemioloških mera (maske, distanca, broj posetilaca).

Izložba neće biti protokolarno otvorena.

Organizatori su Centar za vizuelna istraživanja „Krug“ i Dom kulture Čačak.

Ozon Press

Knjiga kao kenotaf

Sto četrdeseta godišnjica rođenja Vladislava Petkovića Disa povod je da pogled usmerimo ka prvom posthumnom izdanju lirike ovog pesnika, koju je pod naslovom Sakupljene pesme objavila Izdavačka knjižara „Napredak” u Beogradu. Na naslovnoj strani kao godina izdanja navedena je 1921. Ipak, sudeći po datumima objavljivanja prvih prikaza u periodici, verodostojniji je podatak odštampan u uglu zelenih korica sa bež detaljima, prema kome je ova knjiga, zapravo, izašla prethodne godine. Iako za to nisu pronađeni valjani pisani argumenti, taj bibliografski detalj navodi na pomisao kako je pokušaj da se sakupe i u jednoj knjizi objave pesme prerano stradalog Vladislava Petkovića Disa u stvari bio način da se obeleži četrdeseta godišnjica od kako je u Zablaću kod Čačka, u život i u crkvene knjige upisano deveto dete Marije i Dimitrija Petkovića, mladenac Vladislav.

U ovoj knjizi pesama, izdanju beogradske Knjižare „Napredak”, čiji je vlasnik Armin Švarc razvio veoma obimnu, raznovrsnu i zapaženu izdavačku delatnost u trećoj deceniji 20. veka, nema, na žalost, podatka o priređivaču. Vek kasnije, nije lako pouzdano utvrditi čijim trudom su tom prilikom sabrani stihovi pesnika, koji je za života objavio svega dve knjige  –  Utopljene duše (1911) i Mi čekamo cara (1913, drugo izdanje 1914). Ali, kako među autorima i saradnicima Knjižare „Napredak” prepoznajemo nekolika imena Disovih dugogodišnjih prijatelja, sasvim ubedljivom se čini pretpostavka da je ovo izdanje objavljeno upravo njihovom zaslugom. Pretpostavku potvrđuje i tekst potpisan latiničnim Z. objavljen na 384. strani časopisa Novi život 30. oktobra 1920. godine: U vrlo ukusnom izdanju, na lepoj, beloj hartiji izdali su prijatelji pok. Dis-a njegove sakupljene pesme. Ovako u celini, čitane odjednom i bez prekida, one ostavljaju jasniji utisak; lepo se kroz njih prelazi istorija ove nemirne i nezadovoljne, umorne i izmučene duše, u kojoj je za trenutak, pod uticajima narodnih uspeha, senula zraka nade, da se brzo ugasi i zavije dušu u crninu albanskih patnji i izgnaničke ubistvene neizvesnosti. Njegove pesme poslednjih dana, one sa Krfa i Nice, odaju nam punog već savršeno formiranog pesnika, čiji pesimizam ranijih godina gubi svoje knjiško poreklo, da dobije stvarnu i bolnu osnovu u preživelim užasima i turobnoj savremenosti. I dok je prvu Dis-ovu poeziju zvanična i hladna kritika obilazila, njegove poslednje pesme svojom sumornom i bolešljivom osetljivošću, mekim i dršćućim izrazom, ostaće za uvek i povećavaće žalost Dis-ovih prijatelja i prijatelja naše književnosti za ranom i tragičnom smrću njegovom. Tekst je naredne godine prenet u obimnom katalogu kojim je Izdavačka knjižara „Napredak” najavila i predstavila svoju godišnju produkciju. Zamisao da se priredi i objavi što potpunije izdanje lirike Vladislava Petkovića javila se, može biti, iz potrebe da se na jednom mestu nađu i pesme koje, rasute po časopisima, nisu čitaocima bile lako dostupne. Štampanje Sakupljenih pesama, tri godine nakon Disovog stradanja i dve nakon okončanja rata, koji je iz temelja potresao svet i svojim strahotama preobrazio iskustvo čoveka, imalo je, izgleda, za cilj i da se, u prilikama sveopšteg diskontinuiteta, Disovom autentičnom opusu omogući uspostavljanje veze sa tek stasalim stvaraocima i čitaocima poezije. Značaj ovog poduhvata postaje još očitiji ako usmerimo pogled ka Disovoj bibliografiji koja svedoči da se naredno izdanje njegovih pesma pojavilo tek 1939. godine u 42. kolu „Srpske književne zadruge”. Na objavljivanje sabranih dela ovog pesnika, a to znači na štampanje svih pesama sačuvanih u periodici i malobrojnih autografa, njihovih varijanata i proze koju je pisao Vladislav Petković, čekaće se sve do prvih godina 21. veka. Na značaj izdanja Knjižare „Napredak”, koje je Disovu poeziju učinilo vidljivijom i čitljivijom u novom kontekstu, posredno ukazuje i Siniša Kordić 1931. godine na stranicama Narodne odbrane. U osvrtu na Disovo pesničko delo, ovaj književnik ističe da su čitaocima početkom četvrte decenije 20. veka dostupne jedino njegove Sakupljene pesme koje samo naglašavaju svu dubinu i svu snagu ovog neobičnog pesnika, koji tek u razvoju srpske poezije znači mnogo.

Vladislav Petković Dis

Lirskim ostvarenjima iz dveju za života objavljenih knjiga, čiju su kompoziciju neimenovani priređivači dosledno preneli, u Sakupljenim pesmama pridodato je još 15 Disovih pesama. U prvom, od dva naknadno formirana ciklusa, pod naslovom U tuđini, objavljena je poezija nastala u izgnanstvu i publikovana u ratnoj periodici (Poginuli dom, Posle Albanije, Među svojima i Nezavršene pesme). U ciklusu Druge pesme sabrana je lirika objavljena uglavnom u časopisima Savremenik, Nova iskra i Zvezda (Bez dima, Noć ljubavi, I tako, Pogled, Prvi susret, Tajna, Rob, Prvi poljubac, Zadovoljstvo, Naši dani i Poenta), koju pesnik nije uvrstio u svoje zbirke.

Poeziji prethode tekstovi nastali na vest o Disovoj tragediji: Jedan život Branka Lazarevića (preštampan iz Zabavnika Srpskih novina od 15. juna 1917. godine), tekst Vladislav Petković-Dis koji je Momčilo Milošević objavio u Savremeniku 1917. godine i pesma koju je u spomen Disu 18. maja 1917. godine napisao prijatelj Stevan Bešević. Za njima sledi čuveni nekrolog kojim se sa pesnikom na Krfu oprostio književnik Vladimir Stanimirović, kao i stihovi naslovljeni Pesniku Utopljenih duša, koji su i u Srpskim novinama, ali i u ovoj knjizi potpisani: S. Milenović. Ovaj inicijal Srpska bibliografija: knjige: 1868-1944. razrešava kao Sava Milenović. Ipak, u prikazu Sakupljenih pesama, koji je u listu Novi život objavljen već u oktobru 1920. godine, navodi se da je autor pesme Sv. Milenović, što nas još jasnije uverava da je pravi autor ove pesme, zapravo, Svetozar Milenović, čija je rodoljubiva lirika publikovana u ratnoj periodici i zastupljena u potonjim zbornicima, almanasima i drugim izdanjima posvećenim herojstvu i stradanju srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.

Pored navedene ocene iz časopisa Novi život, prikazi u dnevnoj štampi i književnoj periodici ukazuju da je Disova posthumno objavljena knjiga, čiji je primerak, kako saznajemo iz kataloga, koštao 10 dinara, bila veoma zapažena. Srpski književni glasnik publikuje kratak prikaz potpisan inicijalom V. u broju od 1. 12. 1920. godine, a Stanislav Vinaver istim povodom objavljuje dva teksta u Republici i u Narodnom jedinstvu. Milan Tokin i Miodrag Mihajlović Svetovski, jedan za drugim, u Progresu objavljuju različito intonirane ocene ovog izdanja. Podstaknut Sakupljenim pesmama, obiman tekst o Disovoj poeziji objavio je i dugogodišnji pesnikov prijatelj Sima Pandurović 1921. godine u 3. svesci 5. knjige časopisa Misao, zaključujući ga rečima: Ako se u buduće, i pri boljim prilikama za našu književnost i našu kulturu budemo setili čitajući ove stihove, da je njihov autor za vreme svoga života bio slabo cenjen, da je bio jedan od talenata o koje se tako često grešimo, i da je svoj neuređeni i setni život završio tragičnom smrću a jedan deo poznoga priznanja biće ipak jedna uteha za našu savest i naše naravi.

Iako nije zasnovana na temeljnom bibliografskom istraživanju Disovog opusa, premda objavljeni biografski prilozi vrve od nepreciznosti i hronoloških omaški koje će se kroz književno-istorijsku literaturu prenositi čitav vek, zbirka Sakupljene pesme predstavlja dostojan omaž autoru antologijskih pesama „Tamnica” i „Možda spava”. Ona je svojevrstan kenotaf pesniku koga je strašna sudbina ostavila bez groba i krsta nad glavom, kako glasi jedan stih iz Beševićeve pesme. Književnim razlozima za njen nastanak svakako treba pribrojiti i odanost prijatelja prema čoveku u čijoj su iznimnosti, neambicioznosti, nepraktičnosti, lišenosti svake želje za sticanjem i potrebe da bude društveno priznat, dobronamerni savremenici videli prototip istinskog pesnika. Sa vremenskog odstojanja koje nam obezbeđuje izvesnu nepristrasnost, čini se da su Sakupljene pesme Vlad. Petkovića Dis-a, kako stoji u zaglavlju ovog izdanja, znatno doprinele da stvaralaštvo liričara čija se misao o budućnosti, kako je u jednom tekstu posvedočio Momčilo Milošević, nije prostirala dalje od sutrašnjice, u istoriji srpskog stiha zauzme mesto koje mu zasluženo pripada.

Tekst objavljen  u 51. broju lista „Disovo prolećeˮ, autor Olivera Nedeljković

Ozon Press

Umetnička galerija “Nadežda Petrović“ partner na regionalnom projektu „Teritorija kulture“

U okviru Zajedničkog regionalnog programa „Dijalog za budućnost: unapređenje dijaloga i društvene kohezije u, i između, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Republike Srbije“, koji sprovode UNDP, UNICEF i UNESCO, a finansira ga Fond UN-a za izgradnju mira (UN PBF), po prvi put će učestvovati i Umetnička galerija “Nadežda Petrović“ iz Čačka.

“Naša ustanova postala je partner na regionalnom projektu „Teritorija kulture: Kako skrenuti sa puta i naći se na pravom mjestu?“, navodi se u saopštenju.

Nosilac ovog projekta je Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske (MSURS) iz Banjaluke i zajednički će ga realizovati sa partnerima: Umetničkom galerijom „Nadežda Petrović“ iz Čačka (Srbija) i Narodnim muzejom Crne Gore na Cetinju (Crna Gora) koji će u narednim mesecima kroz zajedničke programske aktivnosti povezati vodeće institucije kulture Čačka, Cetinja i Banjaluke. Cilj projekta je stvaranje istraživačke platforme koja je usmerena na razvoj kreativnog i otvorenog dijaloga namenjenog mladima.

Istraživanje bi tražilo kreativne odgovore na pitanje kako manji gradovi poput Čačka, Cetinja i Banjaluke, sprovodeći ovakve programe, mogu postati mesta razmene i dijaloga postajući uzorna i relevantna mesta na kulturnim mapama regiona.

Projekat „Teritorija kulture” biće realizovan kroz dve programske linije od kojih prva podrazumeva organizaciju interdisciplinarne letnje škole za umetnost i kritiku u Banjaluci i na Cetinju koju će voditi eminentni stručnjaci i predavači iz regiona. Ovaj program namenjen je mladim studentima i studentkinjama, umetnicima i umetnicama kao i specijalizovanim medijima u oblasti kulture. Polaznici škole će kritičkim i interdisciplinarnim pristupom mapirati relevantne tačke kulturne povezanosti, savremenih umetničkih kretanja i kritičkih opservacija kroz zajedničku mapu regiona na primeru Memorijala Nadežde Petrović, kao najstarije i najprestižnije bijenalne manifestacije u regionu.

Druga programska linija ovog projekta biće usmerena na podršku ženama umetnicama i njihovoj afirmaciji u kontekstu relevantnih umetničkih događaja kao što je 30. Memorijal Nadežde Petrović, koji će u ovom slučaju poslužiti kao razvojna platforma za promociju ravnopravnosti polova isticanjem sloboda u prezentaciji ženskih mišljenja, zasnovanih na analizi društvenih odnosa, međugeneracijskom dijalogu i marginalizovanim društvenim grupama u cilju stvaranja demokratičnog društva.

“Cilj ovog zajedničkog regionalnog projekta je da se  kroz navedene aktivnosti u fokusu javnosti održi kontinuitet saradnje i kulturne razmene na postjugoslovenskim prostorima. Prezentovanjem savremene umetničke scene stvorićemo novo mesto dijaloga i razvoja kritičkog mišljenja u cilju društvene kohezije, opšteg dobra i međukulturalne regionalne saradnje koja teži uključivanju šireg postjugoslovenskog prostora”, navodi se u saopštenju.

Muzej savremene umetnosti Republike Srpske projekat „Teritorija kulture: Kako skrenuti sa puta i naći se na pravom mjestu?“ realizuje sa partnerima u okviru Zajedničkog regionalnog programa „Dijalog za budućnost: unapređenje dijaloga i društvene kohezije u, i između, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Republike Srbije“, koji sprovode UNDP, UNICEF i UNESCO, a finansira ga Fond UN-a za izgradnju mira (UN PBF).

Ozon Press

Nova usluga Biblioteke – knjige na kućnom pragu

Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” obaveštava javnost da od ovog meseca  uvodi novu uslugu – dostavu knjiga na kućnu adresu. Nova usluga Biblioteke namenjena je prevashodno, penzionerima, invalidnim licima i drugim sugrađanima koji iz objektivnih razloga ne mogu da koriste prostorije Gradske biblioteke u gradu ili u ograncima u Zablaću, Mrčajevcima, Preljini i Prijevoru. Ovaj servis se uvodi u okviru javnog rada „Biblioterapija” koji će zahvaljujući podršci Grada Čačka i Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Čačak, trajati naredna četiri meseca.

„Biblioterapija” je namenjena proširenju usluga Biblioteke u uslovima trajanja pandemije korona virusa i usmerena je na smanjenje negativnih efekata pandemije na građane Čačka.

“Javni rad nastoji da korisnicima Biblioteke na teritoriji Grada Čačka olakša pristup do željenih naslova kroz pružanje bibliotečko-informacionih usluga na kućnoj adresi, čime se smanjuju dugoročni nepovoljni trendovi kao što su društveno otuđenje, usamljenost, socijalna zatvorenost, nepoverenje. Kroz redovniju dostupnost bibliotečke građe na kućnom pragu delimično će se ublažiti ove negativne pojave”, navodi se u saopštenju.

Svi korisnici ove usluge moraju biti članovi Biblioteke, što će se građanima-korisnicima javnog rada i omogućiti da postanu tokom trajanja aktivnosti. Informacije o fondu knjiga i druge građe u Gradskoj biblioteci Čačak može se dobiti na adresi elektronskog kataloga http://www.cacak-dis.rs/za-korisnike/elektronski-katalog/ ili putem email adrese biblioterapijadis@gmail.com, odnosno putem telefona 032/340-960 ukoliko ne koriste internet.

Biblioteka kao organizator javnog rada sprovešće sve potrebne mere kako bi se zaštitilo zdravlje korisnika i zaposlenih, što uključuje distribuciju građe isključivo nakon perioda njene dekontaminacije, korišćenje dezinfikovanih kesa za pakovanje građe, nošenje zaštitnih maski i rukavica.

“Pozivamo zainteresovane sugrađane da se prijave za novu uslugu dostave knjiga na kućnom pragu putem adrese biblioterapijadis@gmail.com ili telefona 032/340-960 svakog radnog dana od 10 do 14.30 časova. Kontakt osoba je bibliotekarka Marina Belić”, zaključuje se u saopštenju.

Ozon Press

Pogledom kroz Nedremano Oko završeno 57. Disovo proleće

Završna svečanost 57. Disovog proleća održana je u petak, 26. juna u Gradskoj biblioteci u Čačku.

Sadržajnom večernjem programu prethodio je najznačajniji trenutak – uručenje Disove nagrade ovogodišnjem dobitniku, pesniku Rajku Petrovu Nogu. Nakon polaganja venca ispred biste čije ime nosi priznanje, ovogodišnji laureat je posetio Biblioteku, izrazio zahvalnost što je i njegovo ime upisano u red onih koji su disovski odani pesničkoj tradiciji, jeziku, otadžbini i narodu.

Dusica Brković, autorka izložbe

Uvod u završnicu svečanosti bila je izložba „Pogled kroz Nedremano Oko”, autora Dušice Brković, posvećena pesniku Nogu oko čijeg se pesništva, od početka pa do najnovijih knjiga veje pramen Disove utopljene duše.

Dušica Brković autor je i istoimenog kataloga, a celokupan dizajn potpisuje Milenko Savović. Ona je poetičnom besedom zahvalila gospodinu Nogu za saradnju, kazavši da je on „istinsko otelotvorenje pesnika, večitog pobunjenika protiv svega što ugrožava ljudsku i stvaralačku slobodu.

Nogo u svojim delima upozorava na gordost i ukazuje na smerno obraćanje Svevišnjem. Nedremano Oko nas podseća da bi trebalo da spustimo glas do molitvenog šapata i da naše reči budu tihe, ali misaono duboke i bogougodne.”

Dr Nedeljka Bjelanović, član žirija za Disovu nagradu, zvanično je otvorila izložbu i ukazala na vrednost lirskih tvorevina koje potvruđuju zbog čega je Nogo dobitnik najznačajnijih pesničkih priznanja, što ova postavka i ilustruje i pomaže u otkrivanju pesnikovog bogatog opusa.

Potom je, u Velikoj sali, usledio nastavak programa „Pogled kroz Nedremano Oko”.

Rajko Petrov Nogo

Rajko Petrov Nogo je do sada objavio više od trideset pesničkih zbirki i spada u red najnagrađivanijih srpskih pesnika. „Bogato i izuzetno vredno srpsko pesništvo nema danas pesnika, a veliko je pitanje da li ga je i imalo, uz čije bi ime Disova nagrada tako pristajala kao što se skladno rimuje s imenom Rajko Petrov Nogo”, stoji između ostalog, u obrazloženju žirija za Disovu nagradu koji je radio u sastavu: prof. dr Jovan Delić, dr Nedeljka Bjelanović i Đorđe Nešić. A predsenik žirija prof. dr Delić se prisutnima obratio i dočarao neraskidivu povezanost poetike Noga i Disa.

Ovogodišnji laureat je izgovorio besedu u čačanskoj Biblioteci u prepodnevnim satima, nakon dodele Disove nagrade i polaganja venca ispred biste pesnika utopljenih duša. Beseda je zabeležena i emitovana tokom programa završne svečanosti, jer grešni dijak Rašović od starine, kako sam sebe naziva pesnik Nogo, zbog zdravstvenog stanja nije bio u prilici da ostane do večeri. „Hvala vam što negujete sećanje na žrtvu i pravednika Vladislava Petkovića Disa, bezmalo sveca srpske poezije, i što ste me ovom nagradom malčice približili pesniku smrti i tako, možda nezasluženo, uzvisili”, izgovorio je u nadahnutoj besedi dobitnik Disove nagrade i uputio mnoštvo pozdrava gostima.

Aleksandra Jovanović, Vranje-nagrada Mladi Dis
Dobitnice, Disovih nagrada

Već 41 godinu svakog Disovog proleća Gradska biblioteka u Čačku raspisuje konkurs za Nagradu „Mladi Disˮ koja se dodeljuje za rukopis za prvu neobjavljenu zbirku pesama, pesnika mlađeg od 31 godine. Ove godine, uprkos novonastalim okolnostima u predvečerje početka manifestacije, stiglo je 23 rukopisa, a žiri koji je radio u  sastavu  Enes Halilović (predsednik), Uroš Ristanović (član) i Nemanja Veljović Subrosa (član, suzdržan pri glasanju) doneo je odluku da Nagrada „Mladi Dis” pripadne Aleksandri Jovanović iz Vranja za rukopis pod šifrom „Pekmez od šljivaˮ. Predsednik žirija Enes Halilović je pročito obrazloženje, a zatim je dobitnici uručio plaketu Mladi Dis koja je potom kazivala vlastite stihove.

Susretanja poezije i tumačenja Disovog pesništva prikazani su esejima mladih tumača.

Žiri koji je radio u sastavu: (predsednik), dr Dejan Vukićević i prof. dr Vladimir Gvozden (članovi), nakon višestrukog čitanja i analize devet pristiglih radova, jednoglasnoje odlučioda prva nagrada pripadne Jeleni Marinkov, druga nagrada Danici Đokić i treća nagrada Magdi Milikić. Predsenica žirija prof. dr Snežana Milosavljević Milić je obrazložila odluku, a nakon toga je direktor manifestacije Disovo proleće dr Bogdan Trifunović autorkama uručio diplome i novčane nagrade.

Radoslav Milenković, dramski umetnik

Kazivanjem odabranih stihova ovogodišnjeg dobitnika Disove nagrade veče je oplemenio dramski umetnik Radoslav Rale Milenković. Hor „Slovo ljubve” je izveo dve kompozicije, himnu „Bože pravde” i Mokranjčeve „Primorske napjeve”, nastupala je i Vesna Đunović, dirigent hora uz pratnju muzičkog sastava „Poko rubato”, kao i majstor frule Zoran Jevtić. Scenario za završnu svečanost 57. Disovog proleća „Pogled kroz Nedremano Oko” osmislile su Marija Radulović i Tanja Vuković.

Program je organizovan uz poštovanje svih propisanih mera, pa je potpuno jasno da ovoga puta Velika sala nije mogla biti popunjena do poslednjeg mesta, ali su zato svi ljubitelji poezije imali priliku da prate live stream završne svečanosti na fejsbuk stranici Gradske biblioteke i to je učinilo preko osamsto fejsbuk posetilaca, među kojima je bio i veliki broj ljudi iz dijaspore.

Ozon Press

Jubilarni Memorijal Nadežde Petrović povezuje umetnike različitih generacija

Memorijal Nadežde Petrović, bijenalna manifestacija likovnih i savremenih vizuelnih umetnosti, održaće se u Čačku od 3. oktobra do 10. novembra. Ovogodišnji naziv izložbe je usklik „Na jug, na jug! Idemo na jug“, saopštio je organizator Umetnička galerija „Nadežda Petrović“.

Selektorka 30. jubilarnog Memorijala je direktorka Muzeja savremene umetnosti u Banjaluci Sarita Vujković, a biće izloženi radovi 30 umetnika iz Srbije, Francuske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Hrvatske, Crne Gore i Bugarske.

Sarita Vujković, selektorka izložbe
Sarita Vujković, selektorka izložbe, Foto: Ozon Press

„Naša želja je da kroz ovaj Memorijal pokažemo te veze, da pokažemo jednu generacijsku povezanost među umetnicima, regionalnu povezanost među umetnicima. Ta Nadeždina želja za tim povezivanjem je nas i vodila u izboru umetnika u smislu država iz kojih dolaze”, izjavila je selektorka izložbe.

Već šest decenija svake druge godine u gradu na Moravi održava se ova prestižna manifestacija. Poznata je po učešću vrhunskih stvaralaca ali i umetničkoj slobodi koja je  provocirala posmatrače stavljajući ih često pred moralne dileme.

Branko Ćalović, direktor UG Nadežda Petrović
Branko Ćalović, direktor UG Nadežda Petrović, Foto: Ozon Press

„Najveće dostignuće Memorijala za koji možemo smatrati da je apsolutno na Nadeždinom putu svakako je povezivanje umetnika i dijalog generacija. Upravo ono čemu je pre sto godina težila i Nadežda Petrović na povezivanju kulturnog prostora jugoistoka Evrope”, naveo je direktor UG “Nadežda Petroivć” Branko Ćalović.

Radovi umetnika biće postavljeni i u prostrima drugih ustanova kulture, a naziv izložbe aludira na popularni usklik koji odražava  modernizacijski napredak Srbije krajem 19. i početkom 20. veka, koji je težio ka jugu.

Tada  je kroz Sićevačku klisuru prošla železnička pruga vozeći i učesnike Prve jugoslovenske kolonije 1904. čiji je inspirator i organizator bila Nadežda.

Milun Todorović, gradonačelnik Čačka
Milun Todorović, gradonačelnik Čačka, Foto: Ozon Press

„Da se pohvalimo da je to bijenale sa najdužim stažom u Republici Srbiji da smo imali zaista vrhunske umetnike, ljude koji su izlagali u našem gradu, našem Memorijalu, a grad Čačak naravno kao osnivač je uvek bio uz svoju umetnost i svoje kulturne delatnike”, izjavio je gradonačelnik Čačka Milun Todorović.

Memorijal se održava u znak sećanja na Nadeždinu izuzetnu ličnost koja je ostavila značajan trag kao avangardna umetnica i organizatorka izložbi. Bila je veliki patriota, dobrovoljna bolničarka u Blakanskim i Prvom svetskom  ratu.

Na 29 do sada održanih Memorijala izlagalo je oko 600 umetnika.

Ozon Press

U Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” otvorena izložba “Savremena umetnost Čačka”

U četvrtak, 25. juna u 19 časova u Umetničkoj galeriji ’’Nadežda Petrović’’ u Čačku sinoć je otvorena  izložba pod nazivom ’’Savremena umetnost Čačka’’.

UG “Nadežda Petrović”
UG “Nadežda Petrović”, Foto: Ozon Press

Na izložbi su predstavljeni radovi čačanskih vizuelnih umetnika koji su početkom marta trebalo da budu postavljeni u ruskom gradu Krasnodaru, u okviru saradnje institucija kulture iz dva grada (UG ’’Nadežda Petrović’’ i Državnog muzeja ’’Kovalenko’’ iz Krasnodara).

O uspostavljenoj saradnji i planovima za budućnost, govorio je Branko Ćalović, direktor UG ’’Nadežda Petrović’’.

Koncept izložbe, izbor autora i izložene radove, publici je predstavila Marija Radisavčević, kustoskinja UG ’’Nadežda Petrović’’ i, uz kustosa Daniela Mikića, koautorka ove izložbe.

UG “Nadežda Petrović”
UG “Nadežda Petrović”, Foto: Ozon Press

Uz najavu intenziviranja saradnje između gradova Čačak i Krasnodar, kao i podršci koju Grad Čačak pruža institucijama i vaninstitucionalnom delovanju u oblasti kulture, Izložbu je zvanično otvorio Vladan Milić, pomoćnik gradonačelnika za društvene delatnosti.

Izložba se može posetiti svakog radnog dana od 10 do 20 časova (osim ponedeljka), a subotom i nedeljom od 10 do 14 časova, sve do 2. avgusta 2020. godine.

UG “Nadežda Petrović”
UG “Nadežda Petrović”, Foto: Ozon Press

Ozon Press

Izdavačka kuća Laguna objavila je je roman Sloboda govora Vladana Matijevića

Izdavačka kuća Laguna objavila je je roman Sloboda govora Vladana Matijevića, jednog od najznačajnijih predstavnika moderne srpske proze.

Roman je priča o dvojici novinara i njihovom osvajanju slobode u Srbiji od kraja dvadesetog veka, u zemlji koja se raspada i gde su stare vrednosti pale, a nove se nisu uspostavile, pa do današnjih dana.

Autor Vladan Matijević je rekao da se u novom romanu bavio slobodom i neslobodom izražavanja.

„Razmatrao sam slobodu i neslobodu izražavanja, pritom sam govor predstavio kao način da se ostvari sloboda, ali i kao sredstvo za sputavanje slobode drugog“, rekao je Matijević povodom objavljivanja nove knjige.

On je istakao da glavni junaci romana tragaju i teže ka slobodi, u tome istrajavaju ili se predaju, upadaju u zamke u kojima ostaju zarobljeni ili iz njih izlaze na nečastan način.

Vladan Matijević

„Vreme u kojem žive, sistemi koji se menjaju, strahovi i frustracije otežavaju im tu borbu i napore da uspostave normalnu komunikaciju sa svetom. Ovaj roman o dvojici novinara, ali i njihovim kolegama iz redakcije, može se čitati kao triler i kao društvena hronika, kao dokumentaran i kao apsurdan“, rekao je Matijević.

Urednik knjige Dejan Mihailović u osvrtu na roman navodi da Sloboda govora od samog početka uvlači čitaoca u atmosferu novinarskog posla i njegovog preplitanja sa političkim interesima do najviših struktura vlasti.

Mihailović naglašava da je novi roman Vladana Matijevića priča o misterioznom nestanku novinara Saše Čomskog i njegovom prijateljstvu od studentskih dana sa kolegom Vladimirom Filipovićem, i da se čita se kao najuzbudljiviji triler.

„Ali iza tog zapleta krije se opora slika erozije svih vrednosti, izdaje, pogubnih podela i sudbine novinara i srpskog društva uopšte u tri poslednje neslavne decenije. U antologijskom poglavlju Prijatelji, u gotovo filmskom ritmu, jezgrovito i nepoštedno iznesena je kratka istorija našeg propadanja a da istovremeno nije narušen romaneskni naboj niti zanemaren razvoj odnosa dva glavna lika, jednog promašenog i jednog uspravnog čoveka“, naveo je Mihailović.

Pisac će na kraju navesti čitaoca da se sa nevericom zapita: da li stvarnost utiče na medijsku scenu ili zapravo mediji kreiraju stvarnost, da li je moguće da događaji koji se opisuju u novinama tek po njihovom objavljivanju prelaze u realnost. A koliko ta realnost može biti fantastična, otkriva se u završnici romana.

Sloboda govora je sedmi roman Vladana Matijevića, ukupno trinaesta knjiga. Za prethodne knjige je dobio više značajnih nagrada i priznanja za književnost u Srbiji.

Dobitnik je Andrićeve nagrade za najbolju knjigu priča 2000. godine, Ninove nagrade za najbolji roman 2003. godine, nagrada Meša SelimovićBorisav Stanković, Isidora Sekulić, Kočićevo pero, Kočićeva knjiga, Danko Popović, Stevan Sremac, kao i nagrade Ramonda Serbika za celokupno književno delo i značajan doprinos književnosti i kulturi.

Vladan Matijević je rođen 1962. godine u Čačku, gde i danas živi.

Zaposlen je u Umetničkoj galeriji Nadežda Petrović u Čačku kao urednik izdavačke delatnosti, pri kojoj objavljuje likovnu kritiku i esejistiku u ediciji Ravnoteža.

Ozon Press

U obnovu Doma kulture u Mrčajevcima uloženo 15,5 miliona dinara

U Mrčajevcima kod Čačka završena je rekonstrukcija Doma kulture koju je Grad Čačak finansirao sa 15,5 miliona dinara.

Dom kulture Mrčajevci, Foto: Ozon Press

Objekat je obnovljen od poda do plafona i krova, a uslovi koji su obezbeđeni za izvođače na sceni i publiku mogu se meriti sa gradskim ustanovama.

Prigodan je za organizaciju različitih kulturnih događaja, a savremeno opremljeni prostor ima 210 sedišta.

Značajan je pre svega za decu iz Kulturno umetničkog društva „Radiša Poštić“, ali i za sve građane Mrčajevaca i okolnih sela.

Dom kulture Mrčajevci, Foto: Ozon Press

 „Ovo je velika stvar za decu, mlade, pre svega. Ovde je nekada bilo više od sto folkloraša u KUD „Radiša Poštić“. Nadamo se da će se ta tradicija nastaviti. Velika stvar i veliki napredak ne samo za Mrčajevce već i meštane okolnih sela. Veliki dan za kulturu Čačka“, izjavio je gradonačelnik Milun Todorović.

Zamenik predsednika Skupštine grada u starom sazivu Milorad Jevđović, meštanin Mrčajevaca, podseća da je objekat Doma kulture bio u veoma lošem stanju.

„Završetkom ovog Doma kompletirali smo jedan krug gde se mogu izvoditi sve predstave i leti i zimi. Zahvaljujući gradu Čačku, zahavljujući razumevanju Skupštine grada, razumevanju pogotovo gradonačelnika Miluna Todorovića u Mrčajevce su uložena ogromna sredstva veća nego što su uložena u poslednjih možda čak četrdeset godina“, istakao je Jevđović.

Najavljeno je da sledeće godine predstoji parterno uređenje prostora ispred Doma kulture i pozornice, a ideja je da ovaj kulturni centar bude zvanično otovoren predstavom čačanskog Gradskog pozorišta.

Ozon Press / Foto: Ozon Press

Risimova dela ponovo pred publikom u rekonstruisanoj Galeriji

Izložbom „Risim: Slikar na duge staze“, Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ u Čačku sinoć je publici predstavila rekonstruisani prostor u kome je smešten legat Bogića Risimovića Risima.

Izložba „Risim: Slikar na duge staze“, Umetnička galerija „Nadežda Petrović“, Foto: Ozon Press
Izložba „Risim: Slikar na duge staze“, Umetnička galerija „Nadežda Petrović“, Foto: Ozon Press

Radovi na opsežnoj rekonstrukciji objekta su započeli 2017. godine, a tokom njih zgrada Risimovog legata je obnovljena od podruma do krova. Vrednost izvedenih radova je 16,5 miliona dinara od kojih je 10 miliona investiralo resorno ministarstvo.

Branko Ćalović, direktor Galerije Nadežda Petrović, Foto: Ozon Press

„Vlaga se iz podruma proširila na izložbeni prostor i rekonstrukcija je bila neophodna. Radovi su počeli 2017. sanacijom vlage u podrumskim prostorijama i nastavljena je dalje konzervatorsko-restauratorskim radovima krova, fasade i stolarije. Nakon toga je rađeno parterno uređenje i kompletna adaptacija unutrašnjeg prostora. Radovi su početkom ove godine finiširani postavljanjem obezbeđenja tehničkog obezbeđenja“ izjavio je Branko Ćalović, direktor Umetničke galerije „Nadežda Petrović“.

Na izložbi „Risim: Slikar na duge staze – Slike i crteži iz spomen zbirke Bogića Risimovića Risima“ predstavljen je značajan deo umetničkog opusa ovog zavičajnog umetnika.

Julka Marinković, autorka izložbe, Foto: Ozon Press

“Izložba se sastoji od dvadesetak slika koje prave jedan fini pregled Risimovog slikarstva od samog početka, od prvih slika koje je naslikao sa temom Morave i sa temom stare pijace u Čačku. Preko čuvene slike „Čačanski partizanski odred“ kada on počinje da primenjuje stilizaciju, da usvaja etiku i estetiku dragačevskih nadgrobnih spomenika i krajputaša. Sve do ostalih slika koje se hronološki nižu u kojima Risim savladava svetlosti i boje i na kraju prostora što je najviše oličeno u velikoj slici „Ulične senke“. Izložba je fini izbor na kojoj se vidi jedan logičan razvoj slikara“, kaže Julka Marinković, autorka izložbe.

Rekonstrukciju galerijskog prostora u Ulici Gospodar Jovanovoj grad je pomogao sa šest i po miliona dinara. Kako se na otvaranju moglo čuti, grad značajna sredstva ulaže u kulturu i ustanove kulture u gradu na Moravi.

„Veliko mi je zadovoljstvo i čast da u ime Grada Čačka i svih ljubitelja kulture, učestvujem u ovoj velikoj obnovi i za nas strateški bitnoj galeriji zavičajnog umetnika čiji su motivi bili zavičajni. Čačak treba i jeste i Nadežda i Dis i Branko i Božo i Grujica i Risim i Vladan i svi oni kulturni delatnici koji šire ono što je naša duša, naše srce ono što Čačak i Čačane, sve koji žive u njemu bez obzira na veru i naciju, čini slobodoumnim, velikim, dostojnim ovog i budućeg vremena“ rekao je Milun Todorović, gradonačelnik Čačka, kome je pripala čast da otvori rekonstruisanu Galeriju „Risim“.

Značajan deo umetničkog opusa Bogića Risimovića Risima posetiocima će biti dostupan do kraja avgusta.

Ozon Press / Foto: Ozon Press