BACK

Obeležena Bela nedelja i u podjeličkim selima

Deca podjeličkog sela Lipnica, danas su maskirani prošetali sokacima tog mesta gde su nasmejali kako starije, tako i mlađe meštane i dobili razne poklone.

„Svake godine se maskiramo na Belu nedelju, i lepo se provedemo, mada oni drugari koji su prošle godine završili osnovnu školu to više ne čine, pa nam je neobično. Dobili smo darove, od ratluka, preko novca pa sve do jaja i slanine, pošto je običaj da ne progovaramo, mahali smo štapovima kako bi se sporazumeli. Svi koje smo posetili su se slatko smejali, pokušavali su da nas navedu da progovorimo, ali nisu uspeli. Inače, jedino su problem psi koji kada nas vide u belom i sa štapovima, ne prestaju da laju“, pričaju maskirana deca za GZS.

Inače, Bela nedelja je poslednja sedmica pred veliki Vaskršnji post, i običaj je da cele ove sedmice a posebno danas maskirana deca obilaze svoj kraj kako bi ih darivali poklonima.

Ozon Press

Gradonačelnik Čačka Milun Todorović čestitao Savindan predškolcima, učenicima, studentima i prosvetarima

Povodom Savindana, gradonačelnik Čačka Milun Todorović uputio je čestitku predškolcima, učenicima, studentima, nastavnicima i profesorima.

“Povodom praznika posvećenog našem prosvetitelju Svetom Savi, u ime svojih saradnika i u svoje ime, upućujem vam srdačne čestitke. Neka dela i vrednosti koje nam je u trajno nasleđe ostavio Sveti Sava, posebno sada kada smo suočeni sa svim iskušenjima izazvanim pandemijom, budu podsticaj za sve nas. Čuvajte se i ostanite zdravi! Srećna školska slava – Sveti Sava”, navodi se u čestitki gradonačelnika Todorovića.

Ozon Press

Novi broj Srpskog narodnog kalendara: Čitanka ponosa i ljubavi

U Čačku je iz štampe nedavno izašao novi broj Srpskog narodnog kalendara (SNK) za prostu 2021. godinu koji su priredili novinar i publicista Radovan M. Marinković i Slobodan Čvorović, vlasnik agencije “Čvorak” koja je izdavač knjige.

SNK obajvljuje se od 1992. godine i do sada je štampan u više od 90.000 primeraka.

“Sastavljajući ovu narodnu čitanku, Srpski narodni kalendar za prostu 2021. godinu, iščitavali smo svetosavske himnične posvećenice, usrdne molitvenice i pravoslavno rečje stižući u srpska svetilišta i plemenite domove, gde nas je hrabrilo i usmeravalo podvižništvo naših svetitelja i sećanice/pamćenice povesničkih zbivanja, uz isticanje služenja svome rodu znamenitih Srba. Osluškivali smo pesnička zaveštanja, beležili vaskolike umovanke… Srpski narodni kalendar, ovaj koji stiže svim dobronamernim ljudima, stvaralački upućuje čitaoce u znamenja prošlosti istovremeno ih pozivajući da slave postignuća našeg doba i da sagledavaju, stremeći joj, verujuću budućnost”, navode osim ostalog priređivači.

Poodavno je Srpski narodni kalendar postao punoletan, zašao u zrele stvaralačke godine. Bio je, i ostaje, naš čačanski, beogradski, šumadijski, dragačevski, starovlaški, toplički, zlatiborski, kosovometohijski, krajišnički, sremsko-banatsko-bački, republikosrpski… Dakle, evropski, svetosrpski”, navodi Slobodan Čvoroivć.

Prema nejgovim rečima, SNK opstaje na svim prostorima na kojima se rađaju srpska deca, odrastaju s ljubavlju, zasnivaju bračne zajednice, krštavaju kćeri i sinove, slave krsnu slavu, prijateljuju sa dobrim ljudima, afirmišu se svakovrsnim stvaralaštvom, posvećenom čoveku, i, neminovno, odlaze sa ovog sveta da mirišu kaćune odozdo, a duše da im blaguju u rajskom naselju.

Srpski narodni kalendar stizao je, i stiže, i do najudaljenijih srpskih domova, hramova, gradilišta, privrednih firmi, ustanova kulture i prosvete.

Postao je, poodavno, po oceni čitalaca, istinska narodna duhovna čitanka, svedočnica prošlosti i našeg vremena, ali i vodilja u budućnost.

Slobodan Čvorović

“A, sve je počelo – podsećam! – više nego skromno. Počelo nadahnućem dvojice beogradsih novinara i publicista, Miroslava Nikitovića i Ljubisava Krunića, uz blagoslov Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve od 19. novembra 1992.godine”, ističe Čvorović.

Od tada, evo, skoro tri decenije, u Srpski narodni kalendar pribirani su odabrani tekstovi najumnijih srpskih stvaralaca, neki ranije publikovani, drugi namenski pisani za ovu sveduhovnicu. Pridruživali su se i mnogi drugi, koji su tek stupali u čarobni svet stvaralaštva. Dakle, autori su i dostojanstvenici Srpske pravoslavne crkve, doktori nauka, uiverzitetski profesori, akademici, majstori pisane reči najraznovrsnijih naučnih i umetničkih disciplina, koji su pisali koristeći slova Ćirilova i Vukova. Nisu izostajali ni prilozi poznatih stranih stvaralaca, koji su odavali počast Srbima, našim velikanima, ili su rasvetljavali slojevitu prošlost ovog naroda, koji je, na brdovitom Balkanu, opstajao preživljavajući vekove i vekove, okupacije domovine i robovanja, bune, ustanke i ratove, epidemije zaraznih bolesti, gladne godine, elementarne nepogode, promene vladalačkih dinastija i društvenih sistema, depresijacije i devalvacije nacionalne valute, opstajao ponosit i dostojanstven.

“I Srpski narodni kalendar živeo je sa svojim narodom. Opstajao je zahvaljujući dobročiniteljima, koji su njegovo objavljivanje podržavali – i finansijski, i moralno. Srpski narodni kalendar, na naš ponos i diku, sa skoro 90. 000 primeraka, krasi srpske domove i biblioteke ustanova i institucija, ne samo u domovini, već i širom sveta. Ranije objavljenim, pridružujemo, evo, i ovaj Srpski narodni kalendar. Novu narodnu, srpsku čitanku”, zaključuje Čvorović.

Ozon Press

Novogodišnje i božićne priče iz čačanske Biblioteke

U susret Novoj godini i najradosnijem prazniku Božiću program Gradske biblioteke biće obogaćen najlepšim pričama za decu koje su pročitali bibliotekari Olivera Nedeljković, Marijana Lazić i Ana Stanojević. Odabrani zapisi biće emitovani od  ponedeljka 28. decembra 2020. do srede 6. januara 2021. od 12 časova na Jutjub kanalu i Fejsbuk stranici ustanove.

Pet priča koje su obojene toplinom, lepotom, plemenitošću i čarolijom novogodišnje i božićne noći podsećaju na prave vrednosti i darivanje ljubavi kao najlepšeg prazničnog poklona. U prepoznatljivom ambijentu Odeljenja za decu i mlade snimljen je prvi video „U roju pahulja koje lebde nežno i lakoˮ prema tekstu Olivere Nedeljković, a vizuelni identitet i montažu ovog zapisa uradio je bibliotekar Vladimir Simić.

Pre nego što se u novogodišnjoj noći kazaljke poklope i poslednje bajke za ovu godinu ispričaju deci, u Deda Mrazov dom stižu bibliotekarke Marijana Lazić i Ana Stanojević. One su uz pucketanje vatre iz kamina snimile video-zapise „Jelaˮ, „Tajna Božićnog mišaˮ, „Snežne igreˮ i „Legenda o crvendaćuˮ. Praznična čarolija oživljena je zahvaljujući „Bus Plusˮ produkciji iz Čačka i Miši Raičeviću koji je bio zadužen za montažu.

Pogledajte priče bez obzira na uzrast i uz pomoć mašte na srebrnim kočijama zakoračite u Novu, 2021. godinu.

Ozon Press

“Pavlovića kuća” data na korišćenje Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” u Čačku

Umetnička galerija ,, Nadežda Petrović“ i Grad Čačak  zaključili su  ugovor o davanju na korišćenje neokretnosti u javnoj svojini objekta poznatim pod nazivom ,,Pavlovića kuća“ u ulici Gospodar Jovanovoj broj 7-9.

Direktor Branko Ćalović ističe da Umetnička galerija “Nadežda Petrović“ već dugi niz godina ima veliki problem nedostatka, kako izložbenog, tako i prostora depoa.

“U ovom trenutku, u fondu ustanove nalazi se oko 1000 eksponata dobijenih kroz legatske zaostavštine koji ne mogu biti dostupni javnosti prvenstveno zbog ovog problema. Galerija je često prinuđena da, usled ovog problema, odbije ili odloži odluku o prihvatu legata, istovremeno prepoznajući da se radi o važnim eksponatima koji poseduju i umetničku i dokumentarnu vrednost, kako za lokalno područje, tako i za srpsku umetnost pa čak i za bliski region, žaleći što iz objektivnih razloga nije u mogućnosti da te vredne zbirke uvrsti u svoj fond”, objasnio je director UG “Nadežda Petrović” Branko Ćalović.

Risim-Pavlovića kuća
Risim-Pavlovića kuća

Trenutno Galerija u ovom objektu od skoro 300 m2 koristi samo tri prostorije, odnosno ukupno 40 m2, za smeštaj dela biblioteke i eksponata iz Legata Božidara Prodanovića i Zbirke crteža i karikatura Pjera Križanića. Ostali prostor koriste razne  organizacije koje su tu privremeno smeštene. Takođe, navedeni objekat nije u funkciji zbog tehničke neopremljenosti, neadekvatnih instalacija i unutrašnje konfiguracije za galerijske potrebe.

“Ovim ugovorom je omogućeno objedinjavanje objekata obližnje Galerije “Risim“ i “Pavlovića kuće“ i formiranje svojevrsne „Kuće legata“. Tako će se, nakon rekonstrukcije, pod jednim krovom u zaštićenoj ambijentalnoj celini, u centru grada naći eksponati svih legata u vlasništvu galerije što bi omogućilo i kontinuiranu dostupnost legatskih zbirki. Prostor će Galerija koristiti i kao dodatni izložbeni prostor, kao i za druge sadržaje (tavanski prostor za ateljee, rezidencijalne boravke, seminare, multimedijalne i različite radionice  i sl)”, objasnio je Ćalović.

Prema rečima Ćalovića, formiranjem „Kuće legata“ grad i sugrađani će dobiti novo mesto sa važnim kulturnim sadržajima što će svakako doprineti bližoj vezi umetnika, stručnjaka, darodavaca i institucija.

,,Ovom vrstom darivanja doprinelo se osobenom i nesporno značajnom načinu obogaćivanja galerijskog fonda, samim tim i kulturnog nasleđa grada i šireg prostora što je bitan cilj u smislu podizanja svesti i odgovornosti pojedinaca pa i ustanova prema sopstvenom kulturnom nasleđu”, zaključio je Ćalović.

Ozon Press

Novo ruho ogranka Gradske biblioteke u Prijevoru

Ogranak Gradske biblioteke u Prijevoru preseljen je u nov, adaptiran prostor lokalnog Doma kulture i započeo je rad sa korisnicima 10. decembra.

„Zahvaljujući sredstvima Grada Čačka i Biblioteke odeljenje je dobilo novo ruho – fasadu, podne obloge, grejanje, klimu. Prostorije su okrečene, ulazni deo je vizelno prepoznatljiv, lako dostupan i adekvatan za pružanje bibliotečko-informacionih usluga”, navode u Biblioteci.

Bibliotečka tradicija u Prijevoru postoji gotovo devet decenija, a Ogranak čačanske Biblioteke radi sa kraćim prekidima od 1975, a u kontinuitetu od 6. maja 2002. godine.

“Deca, školarci, mladi, odrasli meštani i savremeni poljoprivrednici su najaktivniji članovi i njima je dostupan bogat knjižni fond koji pokriva različita interesovanja, a čini ga oko 5.500 publikacija”, kažu u Gradskoj biblioteci.

Ozon Press

Gradsko pozorište u Čačku počinje rad na novoj predstavi “Ep o Gilgamešu”

Gradsko pozorište u Čačku počelo je rad na novoj predstavi koja će biti zasnovana na nesumnjivo najstarijem poznatom književnom delu “Ep o Gilgamešu”.

Premijera bi trebalo da bude održana na proleće iduće godine u zavisnosti od epidemiološke situacije, rečeno je na konferenciji za novinare.

Autorsku ekipu koja će raditi na predstavi čine reditelj Jug Đorđević, dramaturškinja Tijana Grumić, scenografkinja Andreja Rondović kostimografkinja Vera Damjanović i kompozitorka Julija Đorđević.

Obrazlažući zašto je izabran “Ep o Gilgamešu”, reditelj Jug Đorđević je ukazao na nužnost raznovrsnosti repertoarske politike i angažovanosti jednog mladog teatra kao što je Gradsko pozorište u Čačku.

Jug Đorđević, reditelj
Jug Đorđević, reditelj

“Tragali smo za predloškom koji može da prikaže angažovanost ali ne u smislu da bude vrlo aktuelna, kao što je to bio slučaj sa “Triptihom o radnicima“ i “Životinjskom farmom“.  Onda smo krenuli da pričamo da vidimo šta to imamo ne smao u našoj književnosti nego generalno u svetskoj književnosti  da je opšte poznato, a da može da komunicira sa današnjim trenutkom”, naveo je reditelj Jug Đorđević.

Dramaturškinja Tijana Grumić, rekla je da je njoj sa spisateljske strane važno to što je “Ep o Gilgamešu” prva priča na svetu.

Tijana Grumić, dramaturškinja
Tijana Grumić, dramaturškinja

“Ono što je meni bilo najupečatljivije o Epu o Gilgamešu, koji pamtimo kao lektiru iz srednje škole, jeste što su i danas emocije tih likova, tih ljudi nešto sa čim se mi još uvek poistovećujemo”, istakla je Grumić.

Navedeno je da će ova predstava biti najkompletniji projekat do sada jer je autorska ekipa konačno na okupu.

Bratislav Janković, direktor Gradskog pozorišta u Čačku
Bratislav Janković, direktor Gradskog pozorišta u Čačku

“Uvek je nekad neko falio. Sada imamo mogućnost da tu našu produkciju podignemo na viši nivo, što znači da konačno, po prvi put, imamo i scenografa”, istakao je direktor Gradskog pozorišta u Čačku Bratislav Janković.

O načinu rada i konačnoj glumačkoj podeli javnost će biti blagovremeno informisana.

Ozon Press

Minsitarka Maja Gojković u Čačku: Kultura je nešto bez čega niko ne može da živi

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, boraveći u petak u Čačku u okviru kampanje „Zelena Srbija“, posetila je i Umetničku galeriju “Nadežda Petrović“ i Gradsku biblioteku „Valdislav Petković Dis“.

Ona je pohvalila Grad Čačak da je aktivan na polju institucionalne i programske saradnje sa ministarstvom kulture i informisanja. Navela je da je Čačak jedini među srpskim gradovima i opštinama koji se odazvao na poziv da učestvuje na konkursu Uneska.

 „Mogu da pohvalim grad Čačak da je jedini grad koji se odazvao na poziv ministarstva kulture i informisanja odnosno sektora za međunarodnu saradnju i prijavio svoj program obeležavanja godišnjice rođena Nadežde Petrović na Uneskov konkurs  2022/23. godine“, izjavila je ministarka Gojković.

Naime, Galerija „Nadežda Petrović“ u Čačku se odazvala na poziv Uneska da se obeleže godišnjice rođenja eminentnih ličnosti iz oblasti kulture, u periodu 2022-2023 i učestvuje na konkursu sa programom obeležavanja 150 godina od rođenja velike umetnice i humaniste Nadežde Petrović.

Gojković je najavila da će budžet za kulturu u 2021. godini biti „blago uvećan“ što će omogućiti, kako je navela izdvajanje više novca u segmente kao što je konkurs „Gradovi u fokusu“.

„Uveli smo i nešto novo, a to je prirpema za buduću prestonicu kulture Republike Srbije. Pripreme bi počeli iduće godine, a onda omogućili gradovima da učestvuju u ovom programu. Grad Čačak je ozbiljan kandidat za  tako nešto jer vidim da se mnogo ulaže. Imate galerije, Narodni muzej, arheološka dostignuća ali pratite i savremena dostignuća u umetnosti. Drago mi je  i da se ne zaboravljaju ljudi, ne samo kroz istoriju kulture sa ovih prostora, već i oni koji su ostavili traga u savremenom stvaralaštvu, a to je recimo naša čuvena glumica Sonja Savić“, izjavila je Gojković.

Prenela je obećanje gradonačelnika Milun Todorovića da će jedna sala u novom bioskopu poneti ime Sonje Savić.

Govoreći  o posledicama pandemije korona virusa, Gojković je ocenila da su osim zdravlja i života ljudi najveće žrtve u celom svetu ekonomija ali i kultura.

„Pandemija kao da se sa svoje strane trudi da uništi, uguši kulturu, a bez kulture savremeni svet i uopšte civilizacija ne može da opstane. Vidim koliko je kultura žilava i otporna i bori se da pronalazi nove modele komunikacije sa publikom. Teško je i biće teško i u budućnosti, jer kada izgubite u jednom delu svoju publiku, onda ju je još teže vratiti“, izajvila je ministarka Gojković.

Potpredsednica Vlade Srbije i  ministarka kulture i informisanja, Maja Gojković,  podsetila je da je nedavno potpisala u ime Vlade dopunu Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave, sa predstavnicima tri sindikata u oblasti kulture.

Ovom, izuzetno važnom dopunom Posebnog kolektivnog ugovora zaposleni će imati pravo na naknadu plate u visini od sto odsto prosečne plate ostvarene u prethodnih 12 meseci ukoliko je uzrok sprečenosti za rad nastao zbog potvrđene zaraze virusom Covid-19, ili zbog mera izolacije ili samoizolacije uzrokovane ovom bolešću.

„U ovim momentima kada najviše izdvajamo za zdravstvo, svakao da ću pomagati kulturu u našoj državi, jer kultura je nešto bez čega niko ne može da živi“, zaključila je ministarka Maja Gojković boraveći u Čačku.

Info24 / Foto: FB Milun Todorović

Otkazani svi programski sadržaji Doma kulture u Čačku do daljeg

U skladu sa novim merama Vlade Republike Srbije u cilju sprečavanja širenja pandemije koronavirusa, posebno zbog ograničenja radnog vremena ustanova kulture do 17 časova, od petka, 4. decembra, svi programski sadržaji i edukativne aktivnosti Doma kulture Čačak otkazani su do daljeg, saopšteno je danas.

O novim datumima i satnicama održavanja programa javnost će biti pravovremeno obaveštena.

Biletarnica Doma kulture Čačak radiće od 8 do 17 časova. Svi koji su kupili ulaznice za ranije najavljene programe, a koji su otkazani zbog nepovoljne epidemiološke situacije, mogu ih vratiti na blagajni Doma culture, dodaje se u saopštenju.

Ozon Press

Održan prvi onlajn skup na temu zavičajnih fondova

Bibliotečki stručnjaci iz cele zemlje okupljeni oko teme zavičajnih fondova, predstavili su rezultate rada i ponudili inovativna rešenja na dvodnevnom onlajn savetovanju „Zavičajni fondovi – razvoj, teme i tendencije: 2000–2020” koje je održano  26. i 27. novembra.

 Stručni skup u organizaciji Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis” prvobitno je bio zamišljen kao prilika da se kolege zavičajci sretnu i uživo razmene stavove o trenutnoj poziciji i prilikama za reafirmaciju zavičajnih fondova. Međutim, zbog trenutne epidemiološke situacije, skup je održan uz korišćenje Zoom platforme, ali je u celosti zadržao svoj prvobitni koncept.

Na samom početku pozdravne reči su uputili dr Bogdan Trifunović, direktor Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis” i Olivera Nedeljković, bibliotekar savetnik „Odeljenja za zavičajnu zbirku i legate”. Oni su zahvalili članovima počasnog predsedništva Savetovanja prof. dr Desanki Stamatović, prof. dr Aleksandri Vraneš, Mariji Orbović i Danici Otašević, autorima radova, učesnicima programa i brojnoj publici. Izloženo je 11 radova od ukupno 13, koji će biti objavljeni u tematskom 26. broju časopisa Glas biblioteke. Učesnici Savetovanja su predstavili svoje radove putem prezentacija ili video snimaka, a brojni domaći i inostrani pratioci programa čuli su šta je to novo iz oblasti zavičajnog bibliotekarstva. Nakon uvodnog predavanja Bojane Vukotić (Narodna biblioteka Srbije), prvog dana Savetovanja izlagalo je još osam autora: Ivana Janošević (Biblioteka „Vlada Aksentijević”, Obrenovac), Olga Ječmenica (Biblioteka „Milutin Bojić”, Beograd), Sanja Bundalo (Javna biblioteka „Bora Stanković”, Vranje), mr Ljubica M. Ćorović (Biblioteka grada Beograda), Borka Beuković Ćosić i Dragana Nešković (Biblioteci „Gligorije Vozarović”, Sremska Mitrovica), Blaženka Marković i Antonije Simić (Gradska biblioteka u Novom Sadu).

Drugog dana Savetovanja govorile su: Gordana Vučković i Jasmina Marković (Narodna biblioteka „Vuk Karadžić”, Kragujevac), Olivera Nedeljković (Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis”, Čačak), Tatjana Domazet, Nataša Petrović (Narodna biblioteka Srbije, Beograd), Dragan Stojmenović (Narodna biblioteka Bor), Emilija Dimovska i Andrej Anđić (Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani”, Kraljevo).

Nakon uspešno završenih radnih sesija tokom kojih su autori izneli probleme zavičajnih odeljenja, ali i potencijalna rešenja održana je panel diskusija Novi trendovi digitalizacije zavičajne građe. Učesnici panel izlaganja Milan Jovanović (Narodna biblioteka Pirot), Andrija Sagić (Biblioteka „Milutin Bojić”, Beograd) i dr Bogdan Trifunović (Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis”, Čačak) predstavili su upotrebu jednog od novijih softverskih rešenja koje se u javnim bibliotekama koristi za digitalizaciju zavičajne građe pod nazivom ResCarta. Istaknuta je neophodnost usvajanja novih tehnologija u bibliotečko-informacionoj delatnosti kao osnovni uslov za opstanak struke, što je u velikoj meri u saglasju sa sadržajem gotovo svih izlaganja predstavljenih tokom Savetovanja.

„Zavičajni fondovi – razvoj, teme i tendencije: 2000–2020”, stručni skup održan je uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja i tehničku pomoć firme Docus iz Čačka i na njemu su pokrenuta neka nova pitanja, prikazana brojna rešenja i date inovativne ideje koje bi u budućnosti mogle inicirati nove susrete zavičajaca.

Ozon Press