BACK

Održan prvi onlajn skup na temu zavičajnih fondova

Bibliotečki stručnjaci iz cele zemlje okupljeni oko teme zavičajnih fondova, predstavili su rezultate rada i ponudili inovativna rešenja na dvodnevnom onlajn savetovanju „Zavičajni fondovi – razvoj, teme i tendencije: 2000–2020” koje je održano  26. i 27. novembra.

 Stručni skup u organizaciji Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis” prvobitno je bio zamišljen kao prilika da se kolege zavičajci sretnu i uživo razmene stavove o trenutnoj poziciji i prilikama za reafirmaciju zavičajnih fondova. Međutim, zbog trenutne epidemiološke situacije, skup je održan uz korišćenje Zoom platforme, ali je u celosti zadržao svoj prvobitni koncept.

Na samom početku pozdravne reči su uputili dr Bogdan Trifunović, direktor Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis” i Olivera Nedeljković, bibliotekar savetnik „Odeljenja za zavičajnu zbirku i legate”. Oni su zahvalili članovima počasnog predsedništva Savetovanja prof. dr Desanki Stamatović, prof. dr Aleksandri Vraneš, Mariji Orbović i Danici Otašević, autorima radova, učesnicima programa i brojnoj publici. Izloženo je 11 radova od ukupno 13, koji će biti objavljeni u tematskom 26. broju časopisa Glas biblioteke. Učesnici Savetovanja su predstavili svoje radove putem prezentacija ili video snimaka, a brojni domaći i inostrani pratioci programa čuli su šta je to novo iz oblasti zavičajnog bibliotekarstva. Nakon uvodnog predavanja Bojane Vukotić (Narodna biblioteka Srbije), prvog dana Savetovanja izlagalo je još osam autora: Ivana Janošević (Biblioteka „Vlada Aksentijević”, Obrenovac), Olga Ječmenica (Biblioteka „Milutin Bojić”, Beograd), Sanja Bundalo (Javna biblioteka „Bora Stanković”, Vranje), mr Ljubica M. Ćorović (Biblioteka grada Beograda), Borka Beuković Ćosić i Dragana Nešković (Biblioteci „Gligorije Vozarović”, Sremska Mitrovica), Blaženka Marković i Antonije Simić (Gradska biblioteka u Novom Sadu).

Drugog dana Savetovanja govorile su: Gordana Vučković i Jasmina Marković (Narodna biblioteka „Vuk Karadžić”, Kragujevac), Olivera Nedeljković (Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis”, Čačak), Tatjana Domazet, Nataša Petrović (Narodna biblioteka Srbije, Beograd), Dragan Stojmenović (Narodna biblioteka Bor), Emilija Dimovska i Andrej Anđić (Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani”, Kraljevo).

Nakon uspešno završenih radnih sesija tokom kojih su autori izneli probleme zavičajnih odeljenja, ali i potencijalna rešenja održana je panel diskusija Novi trendovi digitalizacije zavičajne građe. Učesnici panel izlaganja Milan Jovanović (Narodna biblioteka Pirot), Andrija Sagić (Biblioteka „Milutin Bojić”, Beograd) i dr Bogdan Trifunović (Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis”, Čačak) predstavili su upotrebu jednog od novijih softverskih rešenja koje se u javnim bibliotekama koristi za digitalizaciju zavičajne građe pod nazivom ResCarta. Istaknuta je neophodnost usvajanja novih tehnologija u bibliotečko-informacionoj delatnosti kao osnovni uslov za opstanak struke, što je u velikoj meri u saglasju sa sadržajem gotovo svih izlaganja predstavljenih tokom Savetovanja.

„Zavičajni fondovi – razvoj, teme i tendencije: 2000–2020”, stručni skup održan je uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja i tehničku pomoć firme Docus iz Čačka i na njemu su pokrenuta neka nova pitanja, prikazana brojna rešenja i date inovativne ideje koje bi u budućnosti mogle inicirati nove susrete zavičajaca.

Ozon Press

Biblioteka u Čačku se vratila ustaljenom radnom vremenu

Gradska biblioteka „Vladislav Petković Disˮ zahvaljuje svojim korisnicima na  ukazanom poverenju, redovnom korišćenju fondova i usluga, strpljenju i poštovanju propisanih mera tokom trajanja pandemije izazvane virusom korona, saopšteno je danas iz te ustanove. “Prethodni period je potvrdio postojanje višedecenijske snažne veze između društvene zajednice i njene biblioteke.Treba istaći da je u julu i avgustu tokom vanredne situacije, a i nakon njenog ukidanja,  ustanova radila po letnjem režimu rada i za dva meseca u Pozajmnom odeljenju za odrasle, Odeljenju za decu i mlade, u čitaonicama Odeljenja stručne knjige i referensne građe, Odeljenja periodike i Zavičajnog odeljenja uslužila 12.220 članova”, navodi se u saopštenju Biblioteke.

Korisnici u Mrčajevcima, Zablaću, Prijevoru i Preljini su takođe dolazili redovno i koristili fondove ovih ogranaka. A za sve one koji nisu bili u mogućnosti da pozajme knjigu čačanska Biblioteka je uvela novu uslugu – dostavu knjiga na kućnu adresu.

“Odeljenje za digitalizaciju pored redovnog posla je proširilo spisak dostupnih e-izdanja i multimedijalnih sadržaja i podržalo akciju portala „Digitalna solidarnostˮ.S obzirom na uvedene mere nije bilo moguće realizovati programe tokom prošlog i ovog meseca, te je osmišljena letnja programska šema „Načulji uši, čitam ti pričuˮ koja se  emituje na Youtube kanalu i Fejsbuk stranici ustanove. Audio-zapise odabranih tekstova poznatih domaćih i stranih stvaralaca publika može da prati od 11. avgusta, a do sada je bilo 1.600 pregleda”, dodaje se u saopštenju.

Od ponedeljka, 31. avgusta, Biblioteka i njeni ogranci vratili su se ustaljenom radnom vremenu. Glavna zgrada će biti otvorena radnim danima od 8.00 do 19.00 časova i subotom od 9.00 do 14.00 časova. Raspored rada ogranaka Biblioteke: Mrčajevci (ponedeljak i četvrtak od 8.00 do 14.00), Zablaće (utorak od 8.00 do 14.00, sreda od 10.00 do 16.00), Prijevor (četvrtak od 8.00 do 14.00) i Preljina (petak od 8.00 do 14.00).

“U nadi da će nam zdravstvena situacija uskoro dozvoliti da povećamo broj usluga, još jednom vas podsećamo da su knjige i kultura siguran način da se teškoće prebrode”, zaključuje se u saopštenju Gradske biblioteke “Vladisalv Petković Dis” u Čačku.

Ozon Press

Nova usluga Biblioteke – knjige na kućnom pragu

Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” obaveštava javnost da od ovog meseca  uvodi novu uslugu – dostavu knjiga na kućnu adresu. Nova usluga Biblioteke namenjena je prevashodno, penzionerima, invalidnim licima i drugim sugrađanima koji iz objektivnih razloga ne mogu da koriste prostorije Gradske biblioteke u gradu ili u ograncima u Zablaću, Mrčajevcima, Preljini i Prijevoru. Ovaj servis se uvodi u okviru javnog rada „Biblioterapija” koji će zahvaljujući podršci Grada Čačka i Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Čačak, trajati naredna četiri meseca.

„Biblioterapija” je namenjena proširenju usluga Biblioteke u uslovima trajanja pandemije korona virusa i usmerena je na smanjenje negativnih efekata pandemije na građane Čačka.

“Javni rad nastoji da korisnicima Biblioteke na teritoriji Grada Čačka olakša pristup do željenih naslova kroz pružanje bibliotečko-informacionih usluga na kućnoj adresi, čime se smanjuju dugoročni nepovoljni trendovi kao što su društveno otuđenje, usamljenost, socijalna zatvorenost, nepoverenje. Kroz redovniju dostupnost bibliotečke građe na kućnom pragu delimično će se ublažiti ove negativne pojave”, navodi se u saopštenju.

Svi korisnici ove usluge moraju biti članovi Biblioteke, što će se građanima-korisnicima javnog rada i omogućiti da postanu tokom trajanja aktivnosti. Informacije o fondu knjiga i druge građe u Gradskoj biblioteci Čačak može se dobiti na adresi elektronskog kataloga http://www.cacak-dis.rs/za-korisnike/elektronski-katalog/ ili putem email adrese biblioterapijadis@gmail.com, odnosno putem telefona 032/340-960 ukoliko ne koriste internet.

Biblioteka kao organizator javnog rada sprovešće sve potrebne mere kako bi se zaštitilo zdravlje korisnika i zaposlenih, što uključuje distribuciju građe isključivo nakon perioda njene dekontaminacije, korišćenje dezinfikovanih kesa za pakovanje građe, nošenje zaštitnih maski i rukavica.

“Pozivamo zainteresovane sugrađane da se prijave za novu uslugu dostave knjiga na kućnom pragu putem adrese biblioterapijadis@gmail.com ili telefona 032/340-960 svakog radnog dana od 10 do 14.30 časova. Kontakt osoba je bibliotekarka Marina Belić”, zaključuje se u saopštenju.

Ozon Press

Pogledom kroz Nedremano Oko završeno 57. Disovo proleće

Završna svečanost 57. Disovog proleća održana je u petak, 26. juna u Gradskoj biblioteci u Čačku.

Sadržajnom večernjem programu prethodio je najznačajniji trenutak – uručenje Disove nagrade ovogodišnjem dobitniku, pesniku Rajku Petrovu Nogu. Nakon polaganja venca ispred biste čije ime nosi priznanje, ovogodišnji laureat je posetio Biblioteku, izrazio zahvalnost što je i njegovo ime upisano u red onih koji su disovski odani pesničkoj tradiciji, jeziku, otadžbini i narodu.

Dusica Brković, autorka izložbe

Uvod u završnicu svečanosti bila je izložba „Pogled kroz Nedremano Oko”, autora Dušice Brković, posvećena pesniku Nogu oko čijeg se pesništva, od početka pa do najnovijih knjiga veje pramen Disove utopljene duše.

Dušica Brković autor je i istoimenog kataloga, a celokupan dizajn potpisuje Milenko Savović. Ona je poetičnom besedom zahvalila gospodinu Nogu za saradnju, kazavši da je on „istinsko otelotvorenje pesnika, večitog pobunjenika protiv svega što ugrožava ljudsku i stvaralačku slobodu.

Nogo u svojim delima upozorava na gordost i ukazuje na smerno obraćanje Svevišnjem. Nedremano Oko nas podseća da bi trebalo da spustimo glas do molitvenog šapata i da naše reči budu tihe, ali misaono duboke i bogougodne.”

Dr Nedeljka Bjelanović, član žirija za Disovu nagradu, zvanično je otvorila izložbu i ukazala na vrednost lirskih tvorevina koje potvruđuju zbog čega je Nogo dobitnik najznačajnijih pesničkih priznanja, što ova postavka i ilustruje i pomaže u otkrivanju pesnikovog bogatog opusa.

Potom je, u Velikoj sali, usledio nastavak programa „Pogled kroz Nedremano Oko”.

Rajko Petrov Nogo

Rajko Petrov Nogo je do sada objavio više od trideset pesničkih zbirki i spada u red najnagrađivanijih srpskih pesnika. „Bogato i izuzetno vredno srpsko pesništvo nema danas pesnika, a veliko je pitanje da li ga je i imalo, uz čije bi ime Disova nagrada tako pristajala kao što se skladno rimuje s imenom Rajko Petrov Nogo”, stoji između ostalog, u obrazloženju žirija za Disovu nagradu koji je radio u sastavu: prof. dr Jovan Delić, dr Nedeljka Bjelanović i Đorđe Nešić. A predsenik žirija prof. dr Delić se prisutnima obratio i dočarao neraskidivu povezanost poetike Noga i Disa.

Ovogodišnji laureat je izgovorio besedu u čačanskoj Biblioteci u prepodnevnim satima, nakon dodele Disove nagrade i polaganja venca ispred biste pesnika utopljenih duša. Beseda je zabeležena i emitovana tokom programa završne svečanosti, jer grešni dijak Rašović od starine, kako sam sebe naziva pesnik Nogo, zbog zdravstvenog stanja nije bio u prilici da ostane do večeri. „Hvala vam što negujete sećanje na žrtvu i pravednika Vladislava Petkovića Disa, bezmalo sveca srpske poezije, i što ste me ovom nagradom malčice približili pesniku smrti i tako, možda nezasluženo, uzvisili”, izgovorio je u nadahnutoj besedi dobitnik Disove nagrade i uputio mnoštvo pozdrava gostima.

Aleksandra Jovanović, Vranje-nagrada Mladi Dis
Dobitnice, Disovih nagrada

Već 41 godinu svakog Disovog proleća Gradska biblioteka u Čačku raspisuje konkurs za Nagradu „Mladi Disˮ koja se dodeljuje za rukopis za prvu neobjavljenu zbirku pesama, pesnika mlađeg od 31 godine. Ove godine, uprkos novonastalim okolnostima u predvečerje početka manifestacije, stiglo je 23 rukopisa, a žiri koji je radio u  sastavu  Enes Halilović (predsednik), Uroš Ristanović (član) i Nemanja Veljović Subrosa (član, suzdržan pri glasanju) doneo je odluku da Nagrada „Mladi Dis” pripadne Aleksandri Jovanović iz Vranja za rukopis pod šifrom „Pekmez od šljivaˮ. Predsednik žirija Enes Halilović je pročito obrazloženje, a zatim je dobitnici uručio plaketu Mladi Dis koja je potom kazivala vlastite stihove.

Susretanja poezije i tumačenja Disovog pesništva prikazani su esejima mladih tumača.

Žiri koji je radio u sastavu: (predsednik), dr Dejan Vukićević i prof. dr Vladimir Gvozden (članovi), nakon višestrukog čitanja i analize devet pristiglih radova, jednoglasnoje odlučioda prva nagrada pripadne Jeleni Marinkov, druga nagrada Danici Đokić i treća nagrada Magdi Milikić. Predsenica žirija prof. dr Snežana Milosavljević Milić je obrazložila odluku, a nakon toga je direktor manifestacije Disovo proleće dr Bogdan Trifunović autorkama uručio diplome i novčane nagrade.

Radoslav Milenković, dramski umetnik

Kazivanjem odabranih stihova ovogodišnjeg dobitnika Disove nagrade veče je oplemenio dramski umetnik Radoslav Rale Milenković. Hor „Slovo ljubve” je izveo dve kompozicije, himnu „Bože pravde” i Mokranjčeve „Primorske napjeve”, nastupala je i Vesna Đunović, dirigent hora uz pratnju muzičkog sastava „Poko rubato”, kao i majstor frule Zoran Jevtić. Scenario za završnu svečanost 57. Disovog proleća „Pogled kroz Nedremano Oko” osmislile su Marija Radulović i Tanja Vuković.

Program je organizovan uz poštovanje svih propisanih mera, pa je potpuno jasno da ovoga puta Velika sala nije mogla biti popunjena do poslednjeg mesta, ali su zato svi ljubitelji poezije imali priliku da prate live stream završne svečanosti na fejsbuk stranici Gradske biblioteke i to je učinilo preko osamsto fejsbuk posetilaca, među kojima je bio i veliki broj ljudi iz dijaspore.

Ozon Press

Otvorene i čitaonice Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“

Uz poruku da su knjige bezbedne u svakom smislu te reči, Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“ u Čačku, je nakon prekida rada zbog pandemije korona virusa, ponovo otvorila vrata za svoje čitaoce. Ljubiteljima pisane reči su dostupni brojni naslovi kao i čitaonice ove ustanove, ali pod posebnim uslovima.

Marija Radulović, bibliotekar Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“
Marija Radulović, bibliotekar Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“, Foto: Ozon Press

„Korisnici u biblioteku sada ulaze uz obavezno nošenje maski i uz poštovanje držanja propisane udaljenosti kako bi sačuvali svoje i zdravlje zaposlenih. Pri ulasku svakog lica, neophodna je dezinfekcija ruku i obuće na dezo-barijerama koje su postavljene na ulazu“, izjavila je ia Info24 Marija Radulović, bibliotekar Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ u Čačku.

Brojni Čačani iskoristili su vreme provedeno u karantinu da se ponovo podsete nekog davno pročitanog književnog klasika ili da istraže sadržaje nekih novih knjiga. Primerci koji se pozajmljuju i vraćaju takođe prolaze posebnu proceduru.

„Dok je bila na snazi vanredna situacija građani su bili u karantinu, a sada su u karantinu knjige. Naime svaki naslov koji se vrati odlaže se na posebne police, a potpm u određenu prostoriju u kojoj provodi određeno vreme. Nakon toga se korice dezinfikuju, a knjiga razdužuje i vraća u odeljenje odakle je ponovo dostupna čitaocima. Dakle, knjige su potpubo bezbedne za korišćenje“, kaže Marija Radulović.

Gradska biblioteka najpre je otvorila vrata svojih pozajmnih odeljenja, a nedavno su otvorene i čitaonice. U miru i tišini, kakve samo čitaonice imaju, najviše ih koriste studenti i penzioneri.

„Počele su sa radom i sve tri čitaonice, počev od ove u prizemlju gde je dostupna periodika, pa do spratnih gde su smeštene zavičajna i čitaonica naučnog dela. U ovom periodu čitaonice najviše koriste studenti, koji spremaju ispite za junski rok. Inače, mi smo u čitaonicama morali da redujujemo broj mesta, tako što smo određeni broj stolica uklonili iz prostorija, nadamo se privremeno“, smatra Marija Radulović.

Prema statistici COBISS sistema, čitaonice Gradske biblioteke u Čačku su tokom protekle godine, prema popunjenosti čitaocima, bile treće u Srbiji. Iako je sada broj mesta ograničen, mesto u čitaonici nije neophodno ranije rezervisati. Od početka ove nedelje rade i izdvojena odeljenja Biblioteke u Mrčajevcima, Prijevoru, Preljini i Zablaću. Inače, i ako Gradska biblioteka u Sinđelićevoj tokom vanrednog stanja nije primala korisnike, ljubitelji knjige nisu bili uskraćeni. Nedeljama je u dvorištu ove ustanove, do same ulice stajala polica sa stotinama naslova koji su po principu „pozajmi i vrati“ bili dostupni svim Čačanima.

Ozon Press

Gradska biblioteka u Čačku među najuspšenijim u Srbiji

Prošlogodišnja zvanična statistika za srpske biblioteke koje su  u mreži Cobiss.sr, kao i druge potrebne analize za 2019. bile su završene neposredno pred martovske dane kada je uvedeno vanredno stanje, kada su državne zastave Republike Srbije spuštene na pola koplja, a očuvanje života i zdravlja ljudi postala jedina tema. Iz navedenih razloga, Gradska biblioteka Čačak se do sada nije oglašavala i nije javnosti predstavila svoje rezultate, koji, činjenice govore, jesu za ponos, saopšteno je iz te ustanove.

Bibliotečka statistika za 2019. godinu koju objavljuje mreža Cobiss.sr, a koja se odnosi na podatke o broju članova javnih biblioteka u Srbiji i korišćenje njihovih usluga, kaže da je čačanska Biblioteka, uprkos činjenici da je prošle godine zbog preseljenja u novu zgradu počela rad sa korisnicima 28. marta, ostvarila više nego odlične rezultate.

“Ukupan broj aktivnih članova čačanske Biblioteke u 2019. godini bio je 7.917, što je svrstava na prvo mesto među svim javnim bibliotekama u Srbiji koje su u Cobiss sistemu. Po broju pozajmljenih publikacija, Gradska biblioteka je na drugom mestu među javnim bibliotekama. Njeni korisnici su bili u prilici da tokom godine biraju među 155.000 naslova knjiga i časopisa od kojih su 5.669 nabavljeni u 2019. godini”, ističe se u saopštenju.

Čitaonicu za dnevnu štampu i časopise, kao i čitaonicu u sklopu Odeljenja stručne literature i referensne građe koristilo više od pedeset korisnika na dnevnom nivou tokom 2019. godine, čime je čačanska Biblioteka rangirana na visoko treće mesto među javnim bibliotekama Srbije.

Gradska biblioteka Vladislav Petković Dis, Čačak
Gradska biblioteka Vladislav Petković Dis, Čačak, Foto: Ozon Press

Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” je dodatno ojačala kao bibliotečko-informacioni centar, ali i kao kulturni centar.

Uprkos ogromnom poslu oko preseljenja u novu zgradu koji je angažovao sve zaposlene, sve planirane manifestacije su redovno održane: 20. Štampana reč, 56. Disovo proleće, Leto u biblioteci, Dani evropske baštine, Dečji oktobar i druge.

Biblioteka je samostalno ili u saradnji imala više od 140 različitih programa i aktivnosti za sve uzrasne grupe i kategorije stanovništva. Održane su brojne književne večeri, promocije, tribine, predavanja, programi za decu, obeleženi su važni datumi i jubileji.

Tokom cele godine Biblioteka je imala neku izložbenu postavku u svom galerijskom prostoru, u odeljenjima u glavnoj zgradi, ali i u ograncima na selu. Deci i mladima je osim književnih susreta, kvizova i stalnih programa čitanja posvećen značajan broj kreativnih radionica.

I pored velikog obima posla Gradska biblioteka se potrudila da bude kulturni javni servis, s obzirom na to da je u proseku svakog drugog dana imala objavu na svom veb-sajtu koju su preuzimali lokalni i regionalni mediji. Više od 4.800 pratilaca je svakodnevno moglo da vidi objave na Fejsbuk stranici ustanove.

“Tokom pandemije Covid-19 naročito se izdvojio rad Odeljenja za digitalizaciju i nove tehnologije, jer je zahvaljujući njemu deo kulturnih sadržaja izmešten na društvene mreže i internet kanale. Zaposleni u tom odeljenju su digitalizovali 6.711 stranica građe”, saopštavaju iz Bibliteke.

Dobru izdavačku tradiciju Biblioteka je nastavila i u 2019. godini objavljivanjem sedam publikacija među kojima su značajna poetska izdanja, ali i stručna literatura koja unapređuje bibliotečko-informacionu delatnost.

Rezultati iz protekle godine potvrđuju da je izgradnja reprezentativnog prostora Biblioteke opravdala svaki uloženi dinar i pokazala kakve sve potencijale ima najstarija ustanova kulture u gradu, zaključuje se u saopštenju.

Ozon Press / Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis” / Foto: FB Gradska biblioteka